okrénuti
okrénuti
Glagol
[uredi]Kategorije: trp.pren.
Oblici:
Značenja:
- Kružnim kretanjem, pomeranjem koga ili čega promeniti mu položaj, obrnuti; prevrnuti. [1]
- Početi, nastati, pojaviti se. [1]
- Preobratiti, preokrenuti. [1]
- Kružnim kretanjem, pomeranjem promeniti svoj položaj, obrnuti se. [2] Čenej[1]
- Predomisliti se. [1]
- Kružnim kretanjem, pomeranjem koga ili čega menjati mu položaj. [1]
Primeri:
- Ako okrene vetar. Kać [1]
- A nȇma tȍga nijèdan mìnūt vȅć je okréno drȕgo. Martonoš [1]
- Jȃ se ȍkrete. [3] Itebej [1]
- Okrénula sam se. [3] Međa [1]
- Sam tela da ti uzmem cipele, ali sam se okrenula. [2] Čenej [1]
- Kȁo rìngišpil što òkrēću. Veliki Gaj [1]
- Tríput ji òkrēće. [4] Sefkerin [1]
- Tȏ smo mȉ ko dèca okréćali. [4] [3] [5] [6] Lovra Inđija Mol Sivac Čurug Gospođinci Mokrin Itebej Čenta [1]
- Òkrećali smo tòčak. [5] Pomaz Sivac [1]
- Tȋ lȕtkīca, i pìštāljke, i rȉngišpīl da se òkrēće, pa ȉma kònji, pa ȉma kàruce, žȅnske sȅdnu u kàruce pa tȏ òkrēće se. Tovariševo [1]
- Vȉto se òkrēće, pa se tȏ tà ko snȕje. [4] Aradac [1]
- Tȁj kȍnj okrȇće [su vaču], bílo kao kȁme ni, ȍndak tȉ kȁme ni krȗpu. Tomaševac [1]
- Ȍndak se tȍ vȅja lo, bìla rešèta, pa ȍndak jèdni sȉpa du, jèdni okrȇćedu. [1]
- Okrȇ ćedu se lȃnci. [3] Vršac Žitište [1]
Izrazi:
- okrenuti ćurak naopako ("promeniti svoj stav, početi drugačije postupati"). [1]
- Bog gaokrenuo u šumu ("dobro mu je krenulo, došao je sebi"). Sombor [1]
- òkretati se prema vȅtru ("prilagođavati se prilikama, biti prevrtljiv"). Vršac [1]
- okrenuti dan za noć ("danju spavati a noću biti budan"). [1]
- ˜ léđa nekome ("napustiti nekoga, prekinuti veze sa nekim"). Vršac [1]
- okrenuti drugi kraj ("promeniti svoj stav, početi drugačije postupati"). Novo Miloševo [1]
- okretati se u grobu ("u situaciji kad je reč o delu, postupku koji je suprotan onome za šta se u životu zalagao pokojnik"; "Okreće se u grobu"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 222. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,0 4,1 4,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 340. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 186, 198. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 357.