окрéнути
okrénuti
Глагол
[уреди]Категорије: трп.прен.
Облици:
Значења:
- Kružnim kretanjem, pomeranjem koga ili čega promeniti mu položaj, obrnuti; prevrnuti. [1]
- Početi, nastati, pojaviti se. [1]
- Preobratiti, preokrenuti. [1]
- Kružnim kretanjem, pomeranjem promeniti svoj položaj, obrnuti se. [2] Ченеј[1]
- Predomisliti se. [1]
- Kružnim kretanjem, pomeranjem koga ili čega menjati mu položaj. [1]
Примери:
- Ako okrene vetar. Каћ [1]
- A nȇma tȍga nijèdan mìnūt vȅć je okréno drȕgo. Мартонош [1]
- Jȃ se ȍkrete. [3] Итебеј [1]
- Okrénula sam se. [3] Међа [1]
- Sam tela da ti uzmem cipele, ali sam se okrenula. [2] Ченеј [1]
- Kȁo rìngišpil što òkrēću. Велики Гај [1]
- Tríput ji òkrēće. [4] Сефкерин [1]
- Tȏ smo mȉ ko dèca okréćali. [4] [3] [5] [6] Ловра Инђија Мол Сивац Чуруг Госпођинци Мокрин Итебеј Чента [1]
- Òkrećali smo tòčak. [5] Помаз Сивац [1]
- Tȋ lȕtkīca, i pìštāljke, i rȉngišpīl da se òkrēće, pa ȉma kònji, pa ȉma kàruce, žȅnske sȅdnu u kàruce pa tȏ òkrēće se. Товаришево [1]
- Vȉto se òkrēće, pa se tȏ tà ko snȕje. [4] Арадац [1]
- Tȁj kȍnj okrȇće [su vaču], bílo kao kȁme ni, ȍndak tȉ kȁme ni krȗpu. Томашевац [1]
- Ȍndak se tȍ vȅja lo, bìla rešèta, pa ȍndak jèdni sȉpa du, jèdni okrȇćedu. [1]
- Okrȇ ćedu se lȃnci. [3] Вршац Житиште [1]
Изрази:
- okrenuti ćurak naopako ("promeniti svoj stav, početi drugačije postupati"). [1]
- Bog gaokrenuo u šumu ("dobro mu je krenulo, došao je sebi"). Сомбор [1]
- òkretati se prema vȅtru ("prilagođavati se prilikama, biti prevrtljiv"). Вршац [1]
- okrenuti dan za noć ("danju spavati a noću biti budan"). [1]
- ˜ léđa nekome ("napustiti nekoga, prekinuti veze sa nekim"). Вршац [1]
- okrenuti drugi kraj ("promeniti svoj stav, početi drugačije postupati"). Ново Милошево [1]
- okretati se u grobu ("u situaciji kad je reč o delu, postupku koji je suprotan onome za šta se u životu zalagao pokojnik"; "Okreće se u grobu"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 222. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 4,0 4,1 4,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 340. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 186, 198. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 357.