Pređi na sadržaj

vríštati

vríštati

vríštati (srpski, lat. vríštati)

[uredi]

Glagol

[uredi]

vríštati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. vrištati, vrӣštȋm BanH, vrȋsnem [1]
  2. zíma, òćedu, nȁpolje, pѝlići, pȁda, je, kȉša, a, vrištati, i [1]
  3. vrištati [1]

Značenja:

  1. Oglašavati se piskavo, prodorno (o životinjama). [1]
  2. Imati jarku boju. [1]

Primeri:

  1. Dȏđe mi da vríštim kako mi téško. Vršac [1]
  2. Sprȅmi svȅkrva pȇrje i tȏ idȅ na svȁkoga, ȉta, tȉska u nȅdra, otȉmadu se, vríštu, bȅgadu, pȕno pȇrja rastȕru i ȍndak se razilȁzu. Izbište Novo Miloševo [1]# Kad je ȏn udȁrijo, a kad je óna vrísnula. Vršac [1]# Òno što prȍsto vríšti kat pògledaš. Dobrinci [1]


Izvedene reči:

  1. vríštanje [1]
  2. vrísnuti [1]


Sinonimi:

  1. vriskati [1]


Izrazi:

  1. Vrišti ko da ga deru Jasenovo [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene

[uredi]