ки̏ша
ки̏ша
ки̏ша (српски, lat. kȉša)[уреди]
Именица[уреди]
ки̏ша, ж
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Олујна куша, невреме са јаком кишом. Меленци[1]
- Велика количина, мноштво нечега што се расипа, тече, пада у облику комадића, капљица и сл. Сремска Митровица[1]
Примери:
- Да̀наске ви̏дӣмо да ће би̏т су̏тра ки̏ше. Суботица [1]
- Мо̀лимо се Бо̏гу за ки̏шу. Арадац [1]
- Па̏да ки̏ша ко из ка́бла. [2] [3] [4] [5] Иланџа Сремска Митровица Ченеј Ђурђево Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Јаша Томић Зрењанин Фаркаждин Избиште Јасеново [1]
- Па̏ла је ма̏ло ки̏ша, добро, ма̏ло се просу́шило. Велики Гај [1]
Изрази:
- ко лепа луда накишу [1]
- нит у су̑ши гла̑да, нит уки̏ши ро̏да Нови Бечеј [1]
- Кад не̑маки̏ше, до̀бра је и ро̀са ("кад се нема оно што се жели, добро је и оно што се има"). Ново Милошево [1]
- намршћен ко небо предкишу Јасеново [1]
- плакати ко ˜. — Плаче ко киша ("Плаче ко киша"). Јасеново [1]
- пада ˜ ко да сипаш с ведретом Јасеново [1]
- Иду му сузе ко ˜ Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116, 319, 453.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 143, 150, 164.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 352, 354.