зи́ма

зи́ма

зи́ма (српски, lat. zíma)[уреди]

Именица[уреди]

зи́ма, ж

Облици:

  1. зима [1]

Значења:

  1. Веома хладна зима. Сомбор[1]
  2. Дуга зима. [1]
  3. Хладноћа. [1]
  4. Јака зима, велика хладноћа. [1]

Примери:

  1. Пче̏ла се ра̑ни са́мо са ме̏дом; за̀то пче̏ла̄р мо̑ра да о̀стави преко зи́ме ко̏лико њо̑зи тре̏ба. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Меленци Мартонош Стапар Ченеј Госпођинци Кикинда Ново Милошево Итебеј Арадац Зрењанин Елемир Јаша Томић Бока Добрица Томашевац Фаркаждин Перлез Чента Сефкерин Деска [1]
  2. Ка[д] до̑ђе зи́ма, ми̑ о̑вце ра̑нимо ту̀лајом и кад има се̑на, и се̑на им да́јемо. Кумане [1]
  3. Ко̏пу ја̏му дубо̀ку и наву́ку у̏ зӣму ле̏да и сла̏ме и та̏мо нато̀вару и сто̀и ле̑д. Ђала [1]# У овим просторијама [амбару и котобањи] чуване су залихе хране остављане за дужи временски период, за „гладну зиму”. [1]# А̏л је зи́ма на̏поље. [8] Деска Нови Кнежевац Ново Милошево Арадац [1]
  4. Наву ку дебеле вунене чарапе и рукавице. На главу натуку шубару, скоро да на очи падне; и бог да те види. Зиме нема. Сам’ терај! Бачки Брестовац [1]
  5. Нѝ ми је зи́ма. Мокрин [1]


Изрази:

  1. Бемtiзиму [1]
  2. није курјак појозиму ("када захладни после топлог времена"). Ново Милошево [1]
  3. зи́ма се ве́зала ("зима предуго траје"). Вршац [1]
  4. нагумати се као хрчак зазиму ("нагомилати капитал"). Ново Милошево [1]
  5. ушла мизима у срце ("веома озепсти, смрзнути се"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 133, 147, 151.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 113, 115, 116, 272.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 30, 102.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 26.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 62.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]