قَبَسَ

Навођење нечијих речи - цитирање

Корен: ق ب س*

Изговор:

DIN: qabasa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (на,по,под)учити
2. дати
3. наводити
4. стицати /науку/
5. добити /болест/
6. запалити /ватру/

Примери:

.إِقْتَبَسَ الأُسْتَاذُ شِعْرَ المُؤَلِفِ

Професор је цитирао стихове аутора.

Синоними:

• إِسْتَخْرَجَ - извести, преузети
• أَخَذَ - узети, преузети

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
подучити, дати, запалити (ватру)	يَقْبِسُ	قَبَسَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
дати (ватру), добити (болест)	يُقْبِسُ	أَقْبَسَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
наводити, цитирати	يَقْتَبِسُ	إِقْتَبَسَ	8.
/	/	/	9.
затражити ватре	يَسْتَقْبِسُ	إِسْتَقْبَسَ	10.

Изреке и пословице:

كُلُّ شَخْصٍ يَقْبُسُ شَيْءً مِن آبَائِهِ

Сваки човек преузима нешто од својих предака.

Асоцијације:

• إِقْتِبَاسٌ - цитирање

Изведене речи:

• إِقْتِبَاسٌ - учење, стицање знања, цитирање, посуђиввање, преузимање, навођење
• مُقْتَبَسَاتٌ - позајмице
• مُقْتَبِسٌ - к.зајми
• قَبْسَةٌ - узимање ватре (зајма)
• قَبْسٌ - порекло, извор
• قَوَابِسُ - људи који друге уче добру, људи који шире знање
• قَابُوسٌ ج قَوَابِيسُ - мора, леп човек
• قَابِسٌ ج أَقْبَاسٌ - к. узима, посуђује, тражи

Сродни чланци са Википедије:

[[:w:ar:قبس}|قَبَسَ]]

Преводи

Енглески: [1] quote ☞en Италијански: [1] preventivo ☞it Немачки: [1] citere ☞de Шпански: [1] cita ☞es Француски: [1] citer ☞fr Фински: [1] lainata ☞fi Грчки: [1] παραθέτω ☞el

Руски: [1] цитировать ☞ru Португалски: [1] citação ☞pt Македонски: [1] цитира ☞mk Српски: [1] наводити ☞sr Мађарски: [1] idéz könyvből ☞hu Бугарски: [1] цитирам ☞bg Кинески: [1] 引用 ☞zh

Конјугација глагола قَبَسَ (qabasa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَابِسٌ (qābisun) (qābisun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْبُوسٌ (maqbūsun) (maqbūsun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَبَسْتُ (qabastu) (qabastu)	قَبَسْتَ (qabasta) (qabasta)	قَبَسَ (qabasa)		قَبَسْتُمَا (qabastumā) (qabastumā)	قَبَسَا (qabasā) (qabasā)		قَبَسْنَا (qabasnā) (qabasnā)	قَبَسْتُمْ (qabastum) (qabastum)	قَبَسُوا (qabasū) (qabasū)
	f		قَبَسْتِ (qabasti) (qabasti)	قَبَسَتْ (qabasat) (qabasat)			قَبَسَتَا (qabasatā) (qabasatā)			قَبَسْتُنَّ (qabastunna) (qabastunna)	قَبَسْنَ (qabasna) (qabasna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْبِسُ (ʾaqbisu) (ʾaqbisu)	تَقْبِسُ (taqbisu) (taqbisu)	يَقْبِسُ (yaqbisu) (yaqbisu)		تَقْبِسَانِ (taqbisāni) (taqbisāni)	يَقْبِسَانِ (yaqbisāni) (yaqbisāni)		نَقْبِسُ (naqbisu) (naqbisu)	تَقْبِسُونَ (taqbisūna) (taqbisūna)	يَقْبِسُونَ (yaqbisūna) (yaqbisūna)
	f		تَقْبِسِينَ (taqbisīna) (taqbisīna)	تَقْبِسُ (taqbisu) (taqbisu)			تَقْبِسَانِ (taqbisāni) (taqbisāni)			تَقْبِسْنَ (taqbisna) (taqbisna)	يَقْبِسْنَ (yaqbisna) (yaqbisna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْبِسَ (ʾaqbisa) (ʾaqbisa)	تَقْبِسَ (taqbisa) (taqbisa)	يَقْبِسَ (yaqbisa) (yaqbisa)		تَقْبِسَا (taqbisā) (taqbisā)	يَقْبِسَا (yaqbisā) (yaqbisā)		نَقْبِسَ (naqbisa) (naqbisa)	تَقْبِسُوا (taqbisū) (taqbisū)	يَقْبِسُوا (yaqbisū) (yaqbisū)
	f		تَقْبِسِي (taqbisī) (taqbisī)	تَقْبِسَ (taqbisa) (taqbisa)			تَقْبِسَا (taqbisā) (taqbisā)			تَقْبِسْنَ (taqbisna) (taqbisna)	يَقْبِسْنَ (yaqbisna) (yaqbisna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْبِسْ (ʾaqbis) (ʾaqbis)	تَقْبِسْ (taqbis) (taqbis)	يَقْبِسْ (yaqbis) (yaqbis)		تَقْبِسَا (taqbisā) (taqbisā)	يَقْبِسَا (yaqbisā) (yaqbisā)		نَقْبِسْ (naqbis) (naqbis)	تَقْبِسُوا (taqbisū) (taqbisū)	يَقْبِسُوا (yaqbisū) (yaqbisū)
	f		تَقْبِسِي (taqbisī) (taqbisī)	تَقْبِسْ (taqbis) (taqbis)			تَقْبِسَا (taqbisā) (taqbisā)			تَقْبِسْنَ (taqbisna) (taqbisna)	يَقْبِسْنَ (yaqbisna) (yaqbisna)
императив الأمر	m		اِقْبِسْ (iqbis) (iqbis)			اِقْبِسَا (iqbisā) (iqbisā)				اِقْبِسُوا (iqbisū) (iqbisū)
	f		اِقْبِسِي (iqbisī) (iqbisī)							اِقْبِسْنَ (iqbisna) (iqbisna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُبِسْتُ (qubistu) (qubistu)	قُبِسْتَ (qubista) (qubista)	قُبِسَ (qubisa)		قُبِسْتُمَا (qubistumā) (qubistumā)	قُبِسَا (qubisā) (qubisā)		قُبِسْنَا (qubisnā) (qubisnā)	قُبِسْتُمْ (qubistum) (qubistum)	قُبِسُوا (qubisū) (qubisū)
	f		قُبِسْتِ (qubisti) (qubisti)	قُبِسَتْ (qubisat) (qubisat)			قُبِسَتَا (qubisatā) (qubisatā)			قُبِسْتُنَّ (qubistunna) (qubistunna)	قُبِسْنَ (qubisna) (qubisna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْبَسُ (ʾuqbasu) (ʾuqbasu)	تُقْبَسُ (tuqbasu) (tuqbasu)	يُقْبَسُ (yuqbasu) (yuqbasu)		تُقْبَسَانِ (tuqbasāni) (tuqbasāni)	يُقْبَسَانِ (yuqbasāni) (yuqbasāni)		نُقْبَسُ (nuqbasu) (nuqbasu)	تُقْبَسُونَ (tuqbasūna) (tuqbasūna)	يُقْبَسُونَ (yuqbasūna) (yuqbasūna)
	f		تُقْبَسِينَ (tuqbasīna) (tuqbasīna)	تُقْبَسُ (tuqbasu) (tuqbasu)			تُقْبَسَانِ (tuqbasāni) (tuqbasāni)			تُقْبَسْنَ (tuqbasna) (tuqbasna)	يُقْبَسْنَ (yuqbasna) (yuqbasna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْبَسَ (ʾuqbasa) (ʾuqbasa)	تُقْبَسَ (tuqbasa) (tuqbasa)	يُقْبَسَ (yuqbasa) (yuqbasa)		تُقْبَسَا (tuqbasā) (tuqbasā)	يُقْبَسَا (yuqbasā) (yuqbasā)		نُقْبَسَ (nuqbasa) (nuqbasa)	تُقْبَسُوا (tuqbasū) (tuqbasū)	يُقْبَسُوا (yuqbasū) (yuqbasū)
	f		تُقْبَسِي (tuqbasī) (tuqbasī)	تُقْبَسَ (tuqbasa) (tuqbasa)			تُقْبَسَا (tuqbasā) (tuqbasā)			تُقْبَسْنَ (tuqbasna) (tuqbasna)	يُقْبَسْنَ (yuqbasna) (yuqbasna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْبَسْ (ʾuqbas) (ʾuqbas)	تُقْبَسْ (tuqbas) (tuqbas)	يُقْبَسْ (yuqbas) (yuqbas)		تُقْبَسَا (tuqbasā) (tuqbasā)	يُقْبَسَا (yuqbasā) (yuqbasā)		نُقْبَسْ (nuqbas) (nuqbas)	تُقْبَسُوا (tuqbasū) (tuqbasū)	يُقْبَسُوا (yuqbasū) (yuqbasū)
	f		تُقْبَسِي (tuqbasī) (tuqbasī)	تُقْبَسْ (tuqbas) (tuqbas)			تُقْبَسَا (tuqbasā) (tuqbasā)			تُقْبَسْنَ (tuqbasna) (tuqbasna)	يُقْبَسْنَ (yuqbasna) (yuqbasna)