فَرَغَ

Испражњене флаше млека.

Корен: ف ر غ*

Изговор:

DIN: faraġa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити празан
2. испразнити се
3. бити незаузет
4. бити слободан

Примери:

.فَرَغَ صَبْرُهُ وَ إِنْتَهَتْ مُحَادَثَتِنَا

Изгубио је стрпљење и завршио се наш разговор.

Синоними:

• أَخْلَى - испразнити

Супротне речи:

• مَلْأَ - напунити
• أَكْمَلَ - напунити
• عَمَّرَ - напунити

Изреке и пословице:

.الشَّنْطَةُ أَثْقَلُ عِنْدَمَا تَكُن فَارِغَةً

Торба је најтежа када је празна.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити празан, испразнити се	يَفْرَغُ	فَرَغَ	1.
изливати, искрцати	يُفَرِّغُ	فَرَّغَ	2.
/	/	/	3.
салити, излити (у калуп)	يُفْرِغُ	أَفْرَغَ	4.
бити беспослен, докон	يَتَفَرَّغُ	تَفَرَّغَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
поливати се (водом)	يَفْتَرِغُ	إِفْتَرَغَ	8.
/	/	/	9.
излити, испразнити, повраћати	يَسْتَفْرِغُ	إِسْتَفْرَغَ	10.

Асоцијације:

• عُلْبَةٌ - кутија
• فَظٌّ - бездушник

Изведене речи:

• إِسْتِفْرَاغٌ - пражњење, повраћање, бљување
• إِفْرَاغٌ - изливање, испражњивање
• أَفْرَغُ - празан
• تَفْرِيغٌ - пражњење, истовар
• فَارِغٌ - празно, беспослењак
• فُرَّاغٌ - празан, слободан, докон, бескористан
• فَرَاغٌ - празнина, шупљина, дупља
• فِرَاغٌ - празнина
• فَرَاغَةٌ - доколица, слободно време
• فَرِغٌ - празан, слободан, незаузет
• فِرْغٌ - празнина, доколица, празник
• فُرُوغٌ - празнина, свршетак, слободно време
• مُفَرَّغٌ - празан, слободан, шупаљ

Сродни чланци са Википедије:

فَرَغَ

Преводи

Енглески: [1] discharge ☞en Италијански: [1] scarico ☞it Немачки: [1] Entladung ☞de Шпански: [1] descarga ☞es Француски: [1] päästö ☞fr Фински: [1] décharger ☞fi Грчки: [1] εκκένωση ☞el

Руски: [1] разряд ☞ru Португалски: [1] descarga ☞pt Македонски: [1] празнење ☞mk Српски: [1] испразнити се ☞sr Мађарски: [1] kirakodás ☞hu Бугарски: [1] освобождаване ☞bg Кинески: [1] 放 ☞zh

Конјугација глагола فَرغَ (farаġa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَارِغٌ (fāriḡun) (fāriġun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْرُوغٌ (mafrūḡun) (mafrūġun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَرغْتُ (farаġtu)	فَرغْتَ (farаġta)	فَرغَ (farаġa)		فَرغْتُمَا (farаġtumā)	فَرغَا (farаġā)		فَرغْنَا (farаġnā)	فَرغْتُمْ (farаġtum)	فَرغُوا (farаġū)
	f		فَرغْتِ (farаġti)	فَرغَتْ (farаġat)			فَرغَتَا (farаġatā)			فَرغْتُنَّ (farаġtunna)	فَرغْنَ (farаġna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْرغُ (ʾafrаġu)	تَفْرغُ (tafrаġu)	يَفْرغُ (yafrаġu)		تَفْرغَانِ (tafrаġāni)	يَفْرغَانِ (yafrаġāni)		نَفْرغُ (nafrаġu)	تَفْرغُونَ (tafrаġūna)	يَفْرغُونَ (yafrаġūna)
	f		تَفْرغِينَ (tafrаġīna)	تَفْرغُ (tafrаġu)			تَفْرغَانِ (tafrаġāni)			تَفْرغْنَ (tafrаġna)	يَفْرغْنَ (yafrаġna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْرغَ (ʾafrаġa)	تَفْرغَ (tafrаġa)	يَفْرغَ (yafrаġa)		تَفْرغَا (tafrаġā)	يَفْرغَا (yafrаġā)		نَفْرغَ (nafrаġa)	تَفْرغُوا (tafrаġū)	يَفْرغُوا (yafrаġū)
	f		تَفْرغِي (tafrаġī)	تَفْرغَ (tafrаġa)			تَفْرغَا (tafrаġā)			تَفْرغْنَ (tafrаġna)	يَفْرغْنَ (yafrаġna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْرغْ (ʾafrаġ)	تَفْرغْ (tafrаġ)	يَفْرغْ (yafrаġ)		تَفْرغَا (tafrаġā)	يَفْرغَا (yafrаġā)		نَفْرغْ (nafrаġ)	تَفْرغُوا (tafrаġū)	يَفْرغُوا (yafrаġū)
	f		تَفْرغِي (tafrаġī)	تَفْرغْ (tafrаġ)			تَفْرغَا (tafrаġā)			تَفْرغْنَ (tafrаġna)	يَفْرغْنَ (yafrаġna)
императив الأمر	m		افْرغْ (frаġ)			افْرغَا (frаġā)				افْرغُوا (frаġū)
	f		افْرغِي (frаġī)							افْرغْنَ (frаġna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُرِغْتُ (furiḡtu) (furiġtu)	فُرِغْتَ (furiḡta) (furiġta)	فُرِغَ (furiġa)		فُرِغْتُمَا (furiḡtumā) (furiġtumā)	فُرِغَا (furiḡā) (furiġā)		فُرِغْنَا (furiḡnā) (furiġnā)	فُرِغْتُمْ (furiḡtum) (furiġtum)	فُرِغُوا (furiḡū) (furiġū)
	f		فُرِغْتِ (furiḡti) (furiġti)	فُرِغَتْ (furiḡat) (furiġat)			فُرِغَتَا (furiḡatā) (furiġatā)			فُرِغْتُنَّ (furiḡtunna) (furiġtunna)	فُرِغْنَ (furiḡna) (furiġna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْرَغُ (ʾufraḡu) (ʾufraġu)	تُفْرَغُ (tufraḡu) (tufraġu)	يُفْرَغُ (yufraḡu) (yufraġu)		تُفْرَغَانِ (tufraḡāni) (tufraġāni)	يُفْرَغَانِ (yufraḡāni) (yufraġāni)		نُفْرَغُ (nufraḡu) (nufraġu)	تُفْرَغُونَ (tufraḡūna) (tufraġūna)	يُفْرَغُونَ (yufraḡūna) (yufraġūna)
	f		تُفْرَغِينَ (tufraḡīna) (tufraġīna)	تُفْرَغُ (tufraḡu) (tufraġu)			تُفْرَغَانِ (tufraḡāni) (tufraġāni)			تُفْرَغْنَ (tufraḡna) (tufraġna)	يُفْرَغْنَ (yufraḡna) (yufraġna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْرَغَ (ʾufraḡa) (ʾufraġa)	تُفْرَغَ (tufraḡa) (tufraġa)	يُفْرَغَ (yufraḡa) (yufraġa)		تُفْرَغَا (tufraḡā) (tufraġā)	يُفْرَغَا (yufraḡā) (yufraġā)		نُفْرَغَ (nufraḡa) (nufraġa)	تُفْرَغُوا (tufraḡū) (tufraġū)	يُفْرَغُوا (yufraḡū) (yufraġū)
	f		تُفْرَغِي (tufraḡī) (tufraġī)	تُفْرَغَ (tufraḡa) (tufraġa)			تُفْرَغَا (tufraḡā) (tufraġā)			تُفْرَغْنَ (tufraḡna) (tufraġna)	يُفْرَغْنَ (yufraḡna) (yufraġna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْرَغْ (ʾufraḡ) (ʾufraġ)	تُفْرَغْ (tufraḡ) (tufraġ)	يُفْرَغْ (yufraḡ) (yufraġ)		تُفْرَغَا (tufraḡā) (tufraġā)	يُفْرَغَا (yufraḡā) (yufraġā)		نُفْرَغْ (nufraḡ) (nufraġ)	تُفْرَغُوا (tufraḡū) (tufraġū)	يُفْرَغُوا (yufraḡū) (yufraġū)
	f		تُفْرَغِي (tufraḡī) (tufraġī)	تُفْرَغْ (tufraḡ) (tufraġ)			تُفْرَغَا (tufraḡā) (tufraġā)			تُفْرَغْنَ (tufraḡna) (tufraġna)	يُفْرَغْنَ (yufraḡna) (yufraġna)