غَصَبَ

Силовање жена.

Корен: غ ص ب*

Изговор:

DIN: ġaṣaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. силовати
2. насилно поступити према некоме

Примери:

.إِغْتَصَبَتْ الفَتَاةُ مِنْ أَجْلِ العَامِلِ

Девојка је силована од стране радника.

Синоними:

• هَجَمَ - напасти, насрнути

Супротне речи:

• حَمَى - чувати, штитити
• حَفِظَ - чувати, штитити

Изреке и пословице:

.كُلُّ الرِّجَالِ مُغْتَصِبِيين. يَغْتَصِبُنَا بِعُيُونِهِم و بِقَوَانينِهِم و بِرُمُزِهِم

Сви мушкарци су силоватељи. Силују нас својим очима, својим законима и својим симболима. Мерилин Френк.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
силовати, отети	يَغْصِبُ	غَصَبَ	1.
/	/	/	2.
насилно поступати једно према другом	يُغَاصِبُ	غَاصَبَ	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
међусобно грубо поступати	يَتَغَاصَبُ	تَغَاصَبَ	6.
бити отет	يَنْغَصِبُ	إِنْغَصَبَ	7.
узети, приграбити	يَغْتَصِبُ	إِغْتَصَبَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Асоцијације:

• عُنْفٌ - насиље

Изведене речи:

• إِغْتِصَابٌ - отимање, узурпација, силовање, присвајање, присиљавање
• إِغْتِصَابِيٌّ - насилнички, отимачки
• غَاصِبٌ ج ون غُصَّابُ - отимач, узурпатор, насилник
• غَصْبًا - насилно
• غَصْبًا عَنْهُ - против његове воље
• غُصْبَانِيَّةٌ - насиље, примењена сила
• غَصِيبٌ - отет
• مُغْتَصِبٌ - отимач, насилник, узурпатор
• مُغْتَصِبَةٌ - насилан

Сродни чланци са Википедије:

غَصَبَ

Преводи

Енглески: [1] rape ☞en Италијански: [1] violentare ☞it Немачки: [1] voldtage ☞de Шпански: [1] violar ☞es Француски: [1] violer ☞fr Фински: [1] raiskata ☞fi Грчки: [1] βιάζω ☞el

Руски: [1] изнасиловать ☞ru Португалски: [1] estuprar ☞pt Македонски: [1] силува ☞mk Српски: [1] силовати ☞sr Мађарски: [1] megerőszakol ☞hu Бугарски: [1] изнасилвам ☞bg Кинески: [1] 强奸 ☞zh

Конјугација глагола غَصَبَ (ġaṣaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						غَاصِبٌ (ḡāṣibun) (ġāṣibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَغْصُوبٌ (maḡṣūbun) (maġṣūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَصَبْتُ (ḡaṣabtu) (ġaṣabtu)	غَصَبْتَ (ḡaṣabta) (ġaṣabta)	غَصَبَ (ġaṣaba)		غَصَبْتُمَا (ḡaṣabtumā) (ġaṣabtumā)	غَصَبَا (ḡaṣabā) (ġaṣabā)		غَصَبْنَا (ḡaṣabnā) (ġaṣabnā)	غَصَبْتُمْ (ḡaṣabtum) (ġaṣabtum)	غَصَبُوا (ḡaṣabū) (ġaṣabū)
	f		غَصَبْتِ (ḡaṣabti) (ġaṣabti)	غَصَبَتْ (ḡaṣabat) (ġaṣabat)			غَصَبَتَا (ḡaṣabatā) (ġaṣabatā)			غَصَبْتُنَّ (ḡaṣabtunna) (ġaṣabtunna)	غَصَبْنَ (ḡaṣabna) (ġaṣabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْصِبُ (ʾaḡṣibu) (ʾaġṣibu)	تَغْصِبُ (taḡṣibu) (taġṣibu)	يَغْصِبُ (yaḡṣibu) (yaġṣibu)		تَغْصِبَانِ (taḡṣibāni) (taġṣibāni)	يَغْصِبَانِ (yaḡṣibāni) (yaġṣibāni)		نَغْصِبُ (naḡṣibu) (naġṣibu)	تَغْصِبُونَ (taḡṣibūna) (taġṣibūna)	يَغْصِبُونَ (yaḡṣibūna) (yaġṣibūna)
	f		تَغْصِبِينَ (taḡṣibīna) (taġṣibīna)	تَغْصِبُ (taḡṣibu) (taġṣibu)			تَغْصِبَانِ (taḡṣibāni) (taġṣibāni)			تَغْصِبْنَ (taḡṣibna) (taġṣibna)	يَغْصِبْنَ (yaḡṣibna) (yaġṣibna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْصِبَ (ʾaḡṣiba) (ʾaġṣiba)	تَغْصِبَ (taḡṣiba) (taġṣiba)	يَغْصِبَ (yaḡṣiba) (yaġṣiba)		تَغْصِبَا (taḡṣibā) (taġṣibā)	يَغْصِبَا (yaḡṣibā) (yaġṣibā)		نَغْصِبَ (naḡṣiba) (naġṣiba)	تَغْصِبُوا (taḡṣibū) (taġṣibū)	يَغْصِبُوا (yaḡṣibū) (yaġṣibū)
	f		تَغْصِبِي (taḡṣibī) (taġṣibī)	تَغْصِبَ (taḡṣiba) (taġṣiba)			تَغْصِبَا (taḡṣibā) (taġṣibā)			تَغْصِبْنَ (taḡṣibna) (taġṣibna)	يَغْصِبْنَ (yaḡṣibna) (yaġṣibna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْصِبْ (ʾaḡṣib) (ʾaġṣib)	تَغْصِبْ (taḡṣib) (taġṣib)	يَغْصِبْ (yaḡṣib) (yaġṣib)		تَغْصِبَا (taḡṣibā) (taġṣibā)	يَغْصِبَا (yaḡṣibā) (yaġṣibā)		نَغْصِبْ (naḡṣib) (naġṣib)	تَغْصِبُوا (taḡṣibū) (taġṣibū)	يَغْصِبُوا (yaḡṣibū) (yaġṣibū)
	f		تَغْصِبِي (taḡṣibī) (taġṣibī)	تَغْصِبْ (taḡṣib) (taġṣib)			تَغْصِبَا (taḡṣibā) (taġṣibā)			تَغْصِبْنَ (taḡṣibna) (taġṣibna)	يَغْصِبْنَ (yaḡṣibna) (yaġṣibna)
императив الأمر	m		اِغْصِبْ (iḡṣib) (iġṣib)			اِغْصِبَا (iḡṣibā) (iġṣibā)				اِغْصِبُوا (iḡṣibū) (iġṣibū)
	f		اِغْصِبِي (iḡṣibī) (iġṣibī)							اِغْصِبْنَ (iḡṣibna) (iġṣibna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُصِبْتُ (ḡuṣibtu) (ġuṣibtu)	غُصِبْتَ (ḡuṣibta) (ġuṣibta)	غُصِبَ (ġuṣiba)		غُصِبْتُمَا (ḡuṣibtumā) (ġuṣibtumā)	غُصِبَا (ḡuṣibā) (ġuṣibā)		غُصِبْنَا (ḡuṣibnā) (ġuṣibnā)	غُصِبْتُمْ (ḡuṣibtum) (ġuṣibtum)	غُصِبُوا (ḡuṣibū) (ġuṣibū)
	f		غُصِبْتِ (ḡuṣibti) (ġuṣibti)	غُصِبَتْ (ḡuṣibat) (ġuṣibat)			غُصِبَتَا (ḡuṣibatā) (ġuṣibatā)			غُصِبْتُنَّ (ḡuṣibtunna) (ġuṣibtunna)	غُصِبْنَ (ḡuṣibna) (ġuṣibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْصَبُ (ʾuḡṣabu) (ʾuġṣabu)	تُغْصَبُ (tuḡṣabu) (tuġṣabu)	يُغْصَبُ (yuḡṣabu) (yuġṣabu)		تُغْصَبَانِ (tuḡṣabāni) (tuġṣabāni)	يُغْصَبَانِ (yuḡṣabāni) (yuġṣabāni)		نُغْصَبُ (nuḡṣabu) (nuġṣabu)	تُغْصَبُونَ (tuḡṣabūna) (tuġṣabūna)	يُغْصَبُونَ (yuḡṣabūna) (yuġṣabūna)
	f		تُغْصَبِينَ (tuḡṣabīna) (tuġṣabīna)	تُغْصَبُ (tuḡṣabu) (tuġṣabu)			تُغْصَبَانِ (tuḡṣabāni) (tuġṣabāni)			تُغْصَبْنَ (tuḡṣabna) (tuġṣabna)	يُغْصَبْنَ (yuḡṣabna) (yuġṣabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْصَبَ (ʾuḡṣaba) (ʾuġṣaba)	تُغْصَبَ (tuḡṣaba) (tuġṣaba)	يُغْصَبَ (yuḡṣaba) (yuġṣaba)		تُغْصَبَا (tuḡṣabā) (tuġṣabā)	يُغْصَبَا (yuḡṣabā) (yuġṣabā)		نُغْصَبَ (nuḡṣaba) (nuġṣaba)	تُغْصَبُوا (tuḡṣabū) (tuġṣabū)	يُغْصَبُوا (yuḡṣabū) (yuġṣabū)
	f		تُغْصَبِي (tuḡṣabī) (tuġṣabī)	تُغْصَبَ (tuḡṣaba) (tuġṣaba)			تُغْصَبَا (tuḡṣabā) (tuġṣabā)			تُغْصَبْنَ (tuḡṣabna) (tuġṣabna)	يُغْصَبْنَ (yuḡṣabna) (yuġṣabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْصَبْ (ʾuḡṣab) (ʾuġṣab)	تُغْصَبْ (tuḡṣab) (tuġṣab)	يُغْصَبْ (yuḡṣab) (yuġṣab)		تُغْصَبَا (tuḡṣabā) (tuġṣabā)	يُغْصَبَا (yuḡṣabā) (yuġṣabā)		نُغْصَبْ (nuḡṣab) (nuġṣab)	تُغْصَبُوا (tuḡṣabū) (tuġṣabū)	يُغْصَبُوا (yuḡṣabū) (yuġṣabū)
	f		تُغْصَبِي (tuḡṣabī) (tuġṣabī)	تُغْصَبْ (tuḡṣab) (tuġṣab)			تُغْصَبَا (tuḡṣabā) (tuġṣabā)			تُغْصَبْنَ (tuḡṣabna) (tuġṣabna)	يُغْصَبْنَ (yuḡṣabna) (yuġṣabna)