حَلَبَ

Човек музе своју камилу, Нигер.

Глаголски вид
свршени	несвршени
حَلَبَ	يَحْلِبُ

Корен: ح ل ب*

Изговор:

DIN: ḥalaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (по)мусти (краву)

Примери:

.حَلَبْتُ بَقَرَتِي فِي الصَّبَاحِ البَاكِرِ

Помузао сам своју краву рано ујутру.

Синоними:

• إِحْتَلَبَ - помусти

Изреке и пословице:

.كِتَابَةُ مِثْلَ هَذَا يَشْبُهُ إِلَى عِنْدَمَا نَحْلِبُ بَقَرَةً: الحَلِيبُ غَنِيٌّ وَلَذِيذٌ، وَالبَقَرَةُ سَعِيدَةَ لِأَنَّنِي فَعَلْنَا ذَلِكَ

Писање на овај начин је слично мужењу краве: млеко је богато и слатко, а крава је срећна што сммо то учинили. -Ен Ламот

Асоцијације:

• حَلِيبٌ - млеко
• بَقَرَةٌ - крава
• جَمَلٌ - камила

Изведене речи:

• حِلَابٌ - свеже млеко, музилица
• حَلَّابَةٌ - крава музара
• حِلَابَةٌ - млекарство
• حَلْبٌ - мужење, мужа
• حَلِيبٌ - млеко
• مِحْلَبَةٌ - млекарска задруга
• مَحْلُوبٌ - помужен

Сродни чланци са Википедије:

حَلَبَ

Преводи

Енглески: [1] milk ☞en Италијански: [1] mungere ☞it Немачки: [1] Milch ☞de Шпански: [1] ordeñar ☞es Француски: [1] traire ☞fr Фински: [1] maitoa ☞fi Грчки: [1] αρμέγει ☞el

Руски: [1] доить ☞ru Португалски: [1] ordenhar ☞pt Македонски: [1] молзат ☞mk Српски: [1] помусти ☞sr Мађарски: [1] tehén ☞hu Бугарски: [1] дои ☞bg Кинески: [1] 擠牛奶 ☞zh

Конјугација глагола حَلَبَ (ḥalaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَالِبٌ‎ (ḥālibun) (ḥālibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْلُوبٌ‎ (maḥlūbun) (maḥlūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَلَبْتُ‎ (ḥalabtu) (ḥalabtu)	حَلَبْتَ‎ (ḥalabta) (ḥalabta)	حَلَبَ (ḥalaba)		حَلَبْتُمَا‎ (ḥalabtumā) (ḥalabtumā)	حَلَبَا‎ (ḥalabā) (ḥalabā)		حَلَبْنَا‎ (ḥalabnā) (ḥalabnā)	حَلَبْتُمْ‎ (ḥalabtum) (ḥalabtum)	حَلَبُوا‎ (ḥalabū) (ḥalabū)
	f		حَلَبْتِ‎ (ḥalabti) (ḥalabti)	حَلَبَتْ‎ (ḥalabat) (ḥalabat)			حَلَبَتَا‎ (ḥalabatā) (ḥalabatā)			حَلَبْتُنَّ‎ (ḥalabtunna) (ḥalabtunna)	حَلَبْنَ‎ (ḥalabna) (ḥalabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْلِبُ‎ (ʾaḥlibu) (ʾaḥlibu)	تَحْلِبُ‎ (taḥlibu) (taḥlibu)	يَحْلِبُ‎ (yaḥlibu) (yaḥlibu)		تَحْلِبَانِ‎ (taḥlibāni) (taḥlibāni)	يَحْلِبَانِ‎ (yaḥlibāni) (yaḥlibāni)		نَحْلِبُ‎ (naḥlibu) (naḥlibu)	تَحْلِبُونَ‎ (taḥlibūna) (taḥlibūna)	يَحْلِبُونَ‎ (yaḥlibūna) (yaḥlibūna)
	f		تَحْلِبِينَ‎ (taḥlibīna) (taḥlibīna)	تَحْلِبُ‎ (taḥlibu) (taḥlibu)			تَحْلِبَانِ‎ (taḥlibāni) (taḥlibāni)			تَحْلِبْنَ‎ (taḥlibna) (taḥlibna)	يَحْلِبْنَ‎ (yaḥlibna) (yaḥlibna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْلِبَ‎ (ʾaḥliba) (ʾaḥliba)	تَحْلِبَ‎ (taḥliba) (taḥliba)	يَحْلِبَ‎ (yaḥliba) (yaḥliba)		تَحْلِبَا‎ (taḥlibā) (taḥlibā)	يَحْلِبَا‎ (yaḥlibā) (yaḥlibā)		نَحْلِبَ‎ (naḥliba) (naḥliba)	تَحْلِبُوا‎ (taḥlibū) (taḥlibū)	يَحْلِبُوا‎ (yaḥlibū) (yaḥlibū)
	f		تَحْلِبِي‎ (taḥlibī) (taḥlibī)	تَحْلِبَ‎ (taḥliba) (taḥliba)			تَحْلِبَا‎ (taḥlibā) (taḥlibā)			تَحْلِبْنَ‎ (taḥlibna) (taḥlibna)	يَحْلِبْنَ‎ (yaḥlibna) (yaḥlibna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْلِبْ‎ (ʾaḥlib) (ʾaḥlib)	تَحْلِبْ‎ (taḥlib) (taḥlib)	يَحْلِبْ‎ (yaḥlib) (yaḥlib)		تَحْلِبَا‎ (taḥlibā) (taḥlibā)	يَحْلِبَا‎ (yaḥlibā) (yaḥlibā)		نَحْلِبْ‎ (naḥlib) (naḥlib)	تَحْلِبُوا‎ (taḥlibū) (taḥlibū)	يَحْلِبُوا‎ (yaḥlibū) (yaḥlibū)
	f		تَحْلِبِي‎ (taḥlibī) (taḥlibī)	تَحْلِبْ‎ (taḥlib) (taḥlib)			تَحْلِبَا‎ (taḥlibā) (taḥlibā)			تَحْلِبْنَ‎ (taḥlibna) (taḥlibna)	يَحْلِبْنَ‎ (yaḥlibna) (yaḥlibna)
императив الأمر	m		اِحْلِبْ‎ (iḥlib) (iḥlib)			اِحْلِبَا‎ (iḥlibā) (iḥlibā)				اِحْلِبُوا‎ (iḥlibū) (iḥlibū)
	f		اِحْلِبِي‎ (iḥlibī) (iḥlibī)							اِحْلِبْنَ‎ (iḥlibna) (iḥlibna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُلِبْتُ‎ (ḥulibtu) (ḥulibtu)	حُلِبْتَ‎ (ḥulibta) (ḥulibta)	حُلِبَ (ḥuliba)		حُلِبْتُمَا‎ (ḥulibtumā) (ḥulibtumā)	حُلِبَا‎ (ḥulibā) (ḥulibā)		حُلِبْنَا‎ (ḥulibnā) (ḥulibnā)	حُلِبْتُمْ‎ (ḥulibtum) (ḥulibtum)	حُلِبُوا‎ (ḥulibū) (ḥulibū)
	f		حُلِبْتِ‎ (ḥulibti) (ḥulibti)	حُلِبَتْ‎ (ḥulibat) (ḥulibat)			حُلِبَتَا‎ (ḥulibatā) (ḥulibatā)			حُلِبْتُنَّ‎ (ḥulibtunna) (ḥulibtunna)	حُلِبْنَ‎ (ḥulibna) (ḥulibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْلَبُ‎ (ʾuḥlabu) (ʾuḥlabu)	تُحْلَبُ‎ (tuḥlabu) (tuḥlabu)	يُحْلَبُ‎ (yuḥlabu) (yuḥlabu)		تُحْلَبَانِ‎ (tuḥlabāni) (tuḥlabāni)	يُحْلَبَانِ‎ (yuḥlabāni) (yuḥlabāni)		نُحْلَبُ‎ (nuḥlabu) (nuḥlabu)	تُحْلَبُونَ‎ (tuḥlabūna) (tuḥlabūna)	يُحْلَبُونَ‎ (yuḥlabūna) (yuḥlabūna)
	f		تُحْلَبِينَ‎ (tuḥlabīna) (tuḥlabīna)	تُحْلَبُ‎ (tuḥlabu) (tuḥlabu)			تُحْلَبَانِ‎ (tuḥlabāni) (tuḥlabāni)			تُحْلَبْنَ‎ (tuḥlabna) (tuḥlabna)	يُحْلَبْنَ‎ (yuḥlabna) (yuḥlabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْلَبَ‎ (ʾuḥlaba) (ʾuḥlaba)	تُحْلَبَ‎ (tuḥlaba) (tuḥlaba)	يُحْلَبَ‎ (yuḥlaba) (yuḥlaba)		تُحْلَبَا‎ (tuḥlabā) (tuḥlabā)	يُحْلَبَا‎ (yuḥlabā) (yuḥlabā)		نُحْلَبَ‎ (nuḥlaba) (nuḥlaba)	تُحْلَبُوا‎ (tuḥlabū) (tuḥlabū)	يُحْلَبُوا‎ (yuḥlabū) (yuḥlabū)
	f		تُحْلَبِي‎ (tuḥlabī) (tuḥlabī)	تُحْلَبَ‎ (tuḥlaba) (tuḥlaba)			تُحْلَبَا‎ (tuḥlabā) (tuḥlabā)			تُحْلَبْنَ‎ (tuḥlabna) (tuḥlabna)	يُحْلَبْنَ‎ (yuḥlabna) (yuḥlabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْلَبْ‎ (ʾuḥlab) (ʾuḥlab)	تُحْلَبْ‎ (tuḥlab) (tuḥlab)	يُحْلَبْ‎ (yuḥlab) (yuḥlab)		تُحْلَبَا‎ (tuḥlabā) (tuḥlabā)	يُحْلَبَا‎ (yuḥlabā) (yuḥlabā)		نُحْلَبْ‎ (nuḥlab) (nuḥlab)	تُحْلَبُوا‎ (tuḥlabū) (tuḥlabū)	يُحْلَبُوا‎ (yuḥlabū) (yuḥlabū)
	f		تُحْلَبِي‎ (tuḥlabī) (tuḥlabī)	تُحْلَبْ‎ (tuḥlab) (tuḥlab)			تُحْلَبَا‎ (tuḥlabā) (tuḥlabā)			تُحْلَبْنَ‎ (tuḥlabna) (tuḥlabna)	يُحْلَبْنَ‎ (yuḥlabna) (yuḥlabna)