ثَبَتَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- бити чврст, јак
- бити поуздан, сигуран
- бити доказан, утврђен
- бити непомичан, непокретан
- одржати се
- одолети
- остати
- усталити се
- задржати
- држати се (нечега)
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити чврст, јак | يَثْبَتُ | ثَبَتَ | 1. |
учврстити, потврдити | يُثَبَّتُ | ثَبَّثَ | 2. |
добро знати | يُثابِتُ | ثَابَتَ | 3. |
причврстити, појачати | يُثْبِتُ | أَثْبَتَ | 4. |
бити учвршћен | يَتَثَبَّتُ | تَثَبَّتَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
бити причвршћен | يَثْتَبِتُ | إِثْتَبَتَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
бити устрајан, издржљив | يَسْتَثْبِتُ | إِسْتَثْبَتَ | 10. |
Примери:
- .تَثْبِتُ شَجَرَةُ الحَيَاةِ الظُّرُوفَ الجَوِّيَّةَ السِّيئَةَ فِي الصَّحْرَاءِ لِمُدَّةِ أَرْبَعَةَ قُرُونٍ
- Дрво живота одолева лошим климатским условима у пустињи током четири века.
Синоними:
- بَقِيَ - одржати се, остати
- إِسْتَمَرَّ - одржати се
- إِنْعَقَدَ - одржати се
- جَرَى - одржати се
- تَحَمَّلَ - одолети
- قَاوَمَ - одолети
- تَغَلَّبَ - одолети
- مَكَثَ - остати
- لَبِثَ - остати
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .السُّلْطَةُ إِغْرَاءٌ كَبِيرٌ، وَهُنَاكَ عَدَدٌ قَلِيلٌ مِنْ الَّذِينَ يُمْكِنُ أَنْ يَثَبُتَ هَذِهِ الإِغْرَاءِ
- Власт је велико искушење и мало је оних који могу том искушењу одолети. - Владика Николај Велимировић
Асоцијације:
- جَامِدٌ - тврд
- تَحْدِيَّةٌ - изазов
- مُشْكِلَةٌ - проблем
Изведене речи:
- إِثْبَاتٌ - утврђивање, установљење, потврда, доказ, признање
- إِثْبَاتِيٌّ - потврдан, афирмативан
- تَثَبُّتٌ - увереност, провера, преиспитивање
- تَثْبِيتٌ - учвршћење, стабилизација, фиксирање, потврда
- ثَابِتٌ - чврст, јак, стабилан, непомичан
- ثَبَاتٌ - чврстина, постојаност, непоколебљивост, непокретност
- ثَبَتٌ - постојаност, издржљивост
- ثُبُوتٌ - чврстина, постојаност, непоколебљивост, устрајност, непомичност
- ثَبِيتٌ - учвршћен, чврст, устрајан, упоран
- مُثْبَتٌ - причвршћен, привезан, непокретан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола ثَبَتَ (ṯabata) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
ثَابِتٌ (ṯābitun) (ṯābitun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَثْبُوتٌ (maṯbūtun) (maṯbūtun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | ثَبَتْتُ (ṯabattu) (ṯabattu) |
ثَبَتْتَ (ṯabatta) (ṯabatta) |
ثَبَتَ (ṯabata) |
ثَبَتْتُمَا (ṯabattumā) (ṯabattumā) |
ثَبَتَا (ṯabatā) (ṯabatā) |
ثَبَتْنَا (ṯabatnā) (ṯabatnā) |
ثَبَتْتُمْ (ṯabattum) (ṯabattum) |
ثَبَتُوا (ṯabatū) (ṯabatū) | |||
f | ثَبَتْتِ (ṯabatti) (ṯabatti) |
ثَبَتَتْ (ṯabatat) (ṯabatat) |
ثَبَتَتَا (ṯabatatā) (ṯabatatā) |
ثَبَتْتُنَّ (ṯabattunna) (ṯabattunna) |
ثَبَتْنَ (ṯabatna) (ṯabatna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَثْبُتُ (ʾaṯbutu) (ʾaṯbutu) |
تَثْبُتُ (taṯbutu) (taṯbutu) |
يَثْبُتُ (yaṯbutu) (yaṯbutu) |
تَثْبُتَانِ (taṯbutāni) (taṯbutāni) |
يَثْبُتَانِ (yaṯbutāni) (yaṯbutāni) |
نَثْبُتُ (naṯbutu) (naṯbutu) |
تَثْبُتُونَ (taṯbutūna) (taṯbutūna) |
يَثْبُتُونَ (yaṯbutūna) (yaṯbutūna) | |||
f | تَثْبُتِينَ (taṯbutīna) (taṯbutīna) |
تَثْبُتُ (taṯbutu) (taṯbutu) |
تَثْبُتَانِ (taṯbutāni) (taṯbutāni) |
تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna) |
يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَثْبُتَ (ʾaṯbuta) (ʾaṯbuta) |
تَثْبُتَ (taṯbuta) (taṯbuta) |
يَثْبُتَ (yaṯbuta) (yaṯbuta) |
تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā) |
يَثْبُتَا (yaṯbutā) (yaṯbutā) |
نَثْبُتَ (naṯbuta) (naṯbuta) |
تَثْبُتُوا (taṯbutū) (taṯbutū) |
يَثْبُتُوا (yaṯbutū) (yaṯbutū) | |||
f | تَثْبُتِي (taṯbutī) (taṯbutī) |
تَثْبُتَ (taṯbuta) (taṯbuta) |
تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā) |
تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna) |
يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَثْبُتْ (ʾaṯbut) (ʾaṯbut) |
تَثْبُتْ (taṯbut) (taṯbut) |
يَثْبُتْ (yaṯbut) (yaṯbut) |
تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā) |
يَثْبُتَا (yaṯbutā) (yaṯbutā) |
نَثْبُتْ (naṯbut) (naṯbut) |
تَثْبُتُوا (taṯbutū) (taṯbutū) |
يَثْبُتُوا (yaṯbutū) (yaṯbutū) | |||
f | تَثْبُتِي (taṯbutī) (taṯbutī) |
تَثْبُتْ (taṯbut) (taṯbut) |
تَثْبُتَا (taṯbutā) (taṯbutā) |
تَثْبُتْنَ (taṯbutna) (taṯbutna) |
يَثْبُتْنَ (yaṯbutna) (yaṯbutna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُثْبُتْ (uṯbut) (uṯbut) |
اُثْبُتَا (uṯbutā) (uṯbutā) |
اُثْبُتُوا (uṯbutū) (uṯbutū) |
||||||||
f | اُثْبُتِي (uṯbutī) (uṯbutī) |
اُثْبُتْنَ (uṯbutna) (uṯbutna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | ثُبِتْتُ (ṯubittu) (ṯubittu) |
ثُبِتْتَ (ṯubitta) (ṯubitta) |
ثُبِتَ (ṯubita) |
ثُبِتْتُمَا (ṯubittumā) (ṯubittumā) |
ثُبِتَا (ṯubitā) (ṯubitā) |
ثُبِتْنَا (ṯubitnā) (ṯubitnā) |
ثُبِتْتُمْ (ṯubittum) (ṯubittum) |
ثُبِتُوا (ṯubitū) (ṯubitū) | |||
f | ثُبِتْتِ (ṯubitti) (ṯubitti) |
ثُبِتَتْ (ṯubitat) (ṯubitat) |
ثُبِتَتَا (ṯubitatā) (ṯubitatā) |
ثُبِتْتُنَّ (ṯubittunna) (ṯubittunna) |
ثُبِتْنَ (ṯubitna) (ṯubitna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُثْبَتُ (ʾuṯbatu) (ʾuṯbatu) |
تُثْبَتُ (tuṯbatu) (tuṯbatu) |
يُثْبَتُ (yuṯbatu) (yuṯbatu) |
تُثْبَتَانِ (tuṯbatāni) (tuṯbatāni) |
يُثْبَتَانِ (yuṯbatāni) (yuṯbatāni) |
نُثْبَتُ (nuṯbatu) (nuṯbatu) |
تُثْبَتُونَ (tuṯbatūna) (tuṯbatūna) |
يُثْبَتُونَ (yuṯbatūna) (yuṯbatūna) | |||
f | تُثْبَتِينَ (tuṯbatīna) (tuṯbatīna) |
تُثْبَتُ (tuṯbatu) (tuṯbatu) |
تُثْبَتَانِ (tuṯbatāni) (tuṯbatāni) |
تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna) |
يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُثْبَتَ (ʾuṯbata) (ʾuṯbata) |
تُثْبَتَ (tuṯbata) (tuṯbata) |
يُثْبَتَ (yuṯbata) (yuṯbata) |
تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā) |
يُثْبَتَا (yuṯbatā) (yuṯbatā) |
نُثْبَتَ (nuṯbata) (nuṯbata) |
تُثْبَتُوا (tuṯbatū) (tuṯbatū) |
يُثْبَتُوا (yuṯbatū) (yuṯbatū) | |||
f | تُثْبَتِي (tuṯbatī) (tuṯbatī) |
تُثْبَتَ (tuṯbata) (tuṯbata) |
تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā) |
تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna) |
يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُثْبَتْ (ʾuṯbat) (ʾuṯbat) |
تُثْبَتْ (tuṯbat) (tuṯbat) |
يُثْبَتْ (yuṯbat) (yuṯbat) |
تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā) |
يُثْبَتَا (yuṯbatā) (yuṯbatā) |
نُثْبَتْ (nuṯbat) (nuṯbat) |
تُثْبَتُوا (tuṯbatū) (tuṯbatū) |
يُثْبَتُوا (yuṯbatū) (yuṯbatū) | |||
f | تُثْبَتِي (tuṯbatī) (tuṯbatī) |
تُثْبَتْ (tuṯbat) (tuṯbat) |
تُثْبَتَا (tuṯbatā) (tuṯbatā) |
تُثْبَتْنَ (tuṯbatna) (tuṯbatna) |
يُثْبَتْنَ (yuṯbatna) (yuṯbatna) |