بَقِيَ

Војник који је остао жив после незгоде.

Корен: ب ق ي*

Изговор:

DIN: baqiya  

Аудио:

(датотека)

Значења:

• остати
• задржати се
• проборавити
• остати у животу
• преживети
• преостати
• трајати
• устрајати

Примери:

.بَقِيَ محمّد في مَكة لِمُدَّةِ شَهْرَيْنِ

Мухамед је остао у Меки два месеца.

Синоними:

• قَضَى - провести
• إِسْتَمَرَّ - трајати

Супротне речи:

• ذَهَبَ - ићи
• غَادَرَ - отићи
• تَرَكَ - напустити
• إِخْتَغَىَ - нестати

Изреке и пословице:

Асоцијације:

• حَيٌّ - жив
• صَحِِيحٌ - здрав

Изведене речи:

• بَقِيَّةٌ - остатак
• بَاقِيَةٌ - покорност Богу
• بَاقٍ - преживели
• مَبْقَىً - остајање

Сродни чланци са Википедије:

بَقِيَ

Преводи

Енглески: [1] stay ☞en Италијански: [1] restare ☞it Немачки: [1] bleiben ☞de Шпански: [1] quedarse ☞es Француски: [1] rester ☞fr Фински: [1] viipyä ☞fi Грчки: [1] μένω ☞el

Руски: [1] оставаться ☞ru Португалски: [1] ficar ☞pt Македонски: [1] остати ☞mk Српски: [1] остати ☞sr Мађарски: [1] marad ☞hu Бугарски: [1] оставам ☞bg Кинески: [1] 呆 ☞zh

Конјугација глагола بَقِيَ (baqiya) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاقِيٌ‎ (bāqiyun) (bāqiyun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْقُويٌ‎ (mabqūyun) (mabqūyun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَقِيْتُ‎ (baqiytu) (baqiytu)	بَقِيْتَ‎ (baqiyta) (baqiyta)	بَقِيَ (baqiya)		بَقِيْتُمَا‎ (baqiytumā) (baqiytumā)	بَقِيَا‎ (baqiyā) (baqiyā)		بَقِيْنَا‎ (baqiynā) (baqiynā)	بَقِيْتُمْ‎ (baqiytum) (baqiytum)	بَقِيُوا‎ (baqiyū) (baqiyū)
	f		بَقِيْتِ‎ (baqiyti) (baqiyti)	بَقِيَتْ‎ (baqiyat) (baqiyat)			بَقِيَتَا‎ (baqiyatā) (baqiyatā)			بَقِيْتُنَّ‎ (baqiytunna) (baqiytunna)	بَقِيْنَ‎ (baqiyna) (baqiyna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْقَيُ‎ (ʾabqayu) (ʾabqayu)	تَبْقَيُ‎ (tabqayu) (tabqayu)	يَبْقَيُ‎ (yabqayu) (yabqayu)		تَبْقَيَانِ‎ (tabqayāni) (tabqayāni)	يَبْقَيَانِ‎ (yabqayāni) (yabqayāni)		نَبْقَيُ‎ (nabqayu) (nabqayu)	تَبْقَيُونَ‎ (tabqayūna) (tabqayūna)	يَبْقَيُونَ‎ (yabqayūna) (yabqayūna)
	f		تَبْقَيِينَ‎ (tabqayīna) (tabqayīna)	تَبْقَيُ‎ (tabqayu) (tabqayu)			تَبْقَيَانِ‎ (tabqayāni) (tabqayāni)			تَبْقَيْنَ‎ (tabqayna) (tabqayna)	يَبْقَيْنَ‎ (yabqayna) (yabqayna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْقَيَ‎ (ʾabqaya) (ʾabqaya)	تَبْقَيَ‎ (tabqaya) (tabqaya)	يَبْقَيَ‎ (yabqaya) (yabqaya)		تَبْقَيَا‎ (tabqayā) (tabqayā)	يَبْقَيَا‎ (yabqayā) (yabqayā)		نَبْقَيَ‎ (nabqaya) (nabqaya)	تَبْقَيُوا‎ (tabqayū) (tabqayū)	يَبْقَيُوا‎ (yabqayū) (yabqayū)
	f		تَبْقَيِي‎ (tabqayī) (tabqayī)	تَبْقَيَ‎ (tabqaya) (tabqaya)			تَبْقَيَا‎ (tabqayā) (tabqayā)			تَبْقَيْنَ‎ (tabqayna) (tabqayna)	يَبْقَيْنَ‎ (yabqayna) (yabqayna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْقَيْ‎ (ʾabqay) (ʾabqay)	تَبْقَيْ‎ (tabqay) (tabqay)	يَبْقَيْ‎ (yabqay) (yabqay)		تَبْقَيَا‎ (tabqayā) (tabqayā)	يَبْقَيَا‎ (yabqayā) (yabqayā)		نَبْقَيْ‎ (nabqay) (nabqay)	تَبْقَيُوا‎ (tabqayū) (tabqayū)	يَبْقَيُوا‎ (yabqayū) (yabqayū)
	f		تَبْقَيِي‎ (tabqayī) (tabqayī)	تَبْقَيْ‎ (tabqay) (tabqay)			تَبْقَيَا‎ (tabqayā) (tabqayā)			تَبْقَيْنَ‎ (tabqayna) (tabqayna)	يَبْقَيْنَ‎ (yabqayna) (yabqayna)
императив الأمر	m		اِبْقَيْ‎ (ibqay) (ibqay)			اِبْقَيَا‎ (ibqayā) (ibqayā)				اِبْقَيُوا‎ (ibqayū) (ibqayū)
	f		اِبْقَيِي‎ (ibqayī) (ibqayī)							اِبْقَيْنَ‎ (ibqayna) (ibqayna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُقِيْتُ‎ (buqiytu) (buqiytu)	بُقِيْتَ‎ (buqiyta) (buqiyta)	بُقِيَ (buqiya)		بُقِيْتُمَا‎ (buqiytumā) (buqiytumā)	بُقِيَا‎ (buqiyā) (buqiyā)		بُقِيْنَا‎ (buqiynā) (buqiynā)	بُقِيْتُمْ‎ (buqiytum) (buqiytum)	بُقِيُوا‎ (buqiyū) (buqiyū)
	f		بُقِيْتِ‎ (buqiyti) (buqiyti)	بُقِيَتْ‎ (buqiyat) (buqiyat)			بُقِيَتَا‎ (buqiyatā) (buqiyatā)			بُقِيْتُنَّ‎ (buqiytunna) (buqiytunna)	بُقِيْنَ‎ (buqiyna) (buqiyna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْقَيُ‎ (ʾubqayu) (ʾubqayu)	تُبْقَيُ‎ (tubqayu) (tubqayu)	يُبْقَيُ‎ (yubqayu) (yubqayu)		تُبْقَيَانِ‎ (tubqayāni) (tubqayāni)	يُبْقَيَانِ‎ (yubqayāni) (yubqayāni)		نُبْقَيُ‎ (nubqayu) (nubqayu)	تُبْقَيُونَ‎ (tubqayūna) (tubqayūna)	يُبْقَيُونَ‎ (yubqayūna) (yubqayūna)
	f		تُبْقَيِينَ‎ (tubqayīna) (tubqayīna)	تُبْقَيُ‎ (tubqayu) (tubqayu)			تُبْقَيَانِ‎ (tubqayāni) (tubqayāni)			تُبْقَيْنَ‎ (tubqayna) (tubqayna)	يُبْقَيْنَ‎ (yubqayna) (yubqayna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْقَيَ‎ (ʾubqaya) (ʾubqaya)	تُبْقَيَ‎ (tubqaya) (tubqaya)	يُبْقَيَ‎ (yubqaya) (yubqaya)		تُبْقَيَا‎ (tubqayā) (tubqayā)	يُبْقَيَا‎ (yubqayā) (yubqayā)		نُبْقَيَ‎ (nubqaya) (nubqaya)	تُبْقَيُوا‎ (tubqayū) (tubqayū)	يُبْقَيُوا‎ (yubqayū) (yubqayū)
	f		تُبْقَيِي‎ (tubqayī) (tubqayī)	تُبْقَيَ‎ (tubqaya) (tubqaya)			تُبْقَيَا‎ (tubqayā) (tubqayā)			تُبْقَيْنَ‎ (tubqayna) (tubqayna)	يُبْقَيْنَ‎ (yubqayna) (yubqayna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْقَيْ‎ (ʾubqay) (ʾubqay)	تُبْقَيْ‎ (tubqay) (tubqay)	يُبْقَيْ‎ (yubqay) (yubqay)		تُبْقَيَا‎ (tubqayā) (tubqayā)	يُبْقَيَا‎ (yubqayā) (yubqayā)		نُبْقَيْ‎ (nubqay) (nubqay)	تُبْقَيُوا‎ (tubqayū) (tubqayū)	يُبْقَيُوا‎ (yubqayū) (yubqayū)
	f		تُبْقَيِي‎ (tubqayī) (tubqayī)	تُبْقَيْ‎ (tubqay) (tubqay)			تُبْقَيَا‎ (tubqayā) (tubqayā)			تُبْقَيْنَ‎ (tubqayna) (tubqayna)	يُبْقَيْنَ‎ (yubqayna) (yubqayna)