بَسَمَ

Деца која се осмехују.

Корен: ب س م*

Изговор:

DIN: basama  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. насмешити се
2. осмехнути се

Примери:

.إِبْتَسَمَتْ الفَتَاةُ لِلْشَّابِ

Девојка се осмехнула момку.

Синоними:

• ضَحِكَ - смејати се
• مَزِحَ - засмејавати, шалити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
смешити се	يَبْسِمُ	بَسَمَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
смешити се	يَتَبَسَّمُ	تَبَسَمَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
насмешити се	يَبْتَسِمُ	إِبْتَسَمَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• كَشَرَ - намрштити се
• عَبَسَ - мрштити се
• بَسَرَ - намрштити се

Изреке и пословице:

.اِبْتَسِم إِنَّهُ عِلَاجٌ رَخِيصٌ

Смеј се, то је бесплатна терапија.

الحَيَاةُ دَمْعَةٌ و إِبْتِسَامَةٌ

Живот је суза и осмех.

Асоцијације:

• فَرَحٌ - весеље

Изведене речи:

• بَسَمَةٌ - осмех, смешак
• بَسَّامٌ - увек насмејан
• إِبْتِسَامَةٌ - осмех
• إِبْتِسَامٌ - осмех, смешак
• بَسْمِيمٌ - насмејан, ведар
• تَبَسَّمَ - осмехивање, смешак
• تَبَسِيمٌ - насмејаност, ведар израз (лица)
• مَبْسَمٌ - смешање, осмехивање

Сродни чланци са Википедије:

بَسَمَ

Преводи

Енглески: [1] smile ☞en Италијански: [1] sorridere ☞it Немачки: [1] grin ☞de Шпански: [1] sonreír ☞es Француски: [1] sourire ☞fr Фински: [1] hymy ☞fi Грчки: [1] χαμόγελο ☞el

Руски: [1] smile ☞ru Португалски: [1] sorriso ☞pt Македонски: [1] да се смее ☞mk Српски: [1] насмејати se ☞sr Мађарски: [1] nevetni ☞hu Бугарски: [1] да се смея ☞bg Кинески: [1] 笑 ☞zh

Конјугација глагола بَسَمَ (basama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاسِمٌ (bāsimun) (bāsimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْسُومٌ (mabsūmun) (mabsūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَسَمْتُ (basamtu) (basamtu)	بَسَمْتَ (basamta) (basamta)	بَسَمَ (basama)		بَسَمْتُمَا (basamtumā) (basamtumā)	بَسَمَا (basamā) (basamā)		بَسَمْنَا (basamnā) (basamnā)	بَسَمْتُمْ (basamtum) (basamtum)	بَسَمُوا (basamū) (basamū)
	f		بَسَمْتِ (basamti) (basamti)	بَسَمَتْ (basamat) (basamat)			بَسَمَتَا (basamatā) (basamatā)			بَسَمْتُنَّ (basamtunna) (basamtunna)	بَسَمْنَ (basamna) (basamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْسِمُ (ʾabsimu) (ʾabsimu)	تَبْسِمُ (tabsimu) (tabsimu)	يَبْسِمُ (yabsimu) (yabsimu)		تَبْسِمَانِ (tabsimāni) (tabsimāni)	يَبْسِمَانِ (yabsimāni) (yabsimāni)		نَبْسِمُ (nabsimu) (nabsimu)	تَبْسِمُونَ (tabsimūna) (tabsimūna)	يَبْسِمُونَ (yabsimūna) (yabsimūna)
	f		تَبْسِمِينَ (tabsimīna) (tabsimīna)	تَبْسِمُ (tabsimu) (tabsimu)			تَبْسِمَانِ (tabsimāni) (tabsimāni)			تَبْسِمْنَ (tabsimna) (tabsimna)	يَبْسِمْنَ (yabsimna) (yabsimna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْسِمَ (ʾabsima) (ʾabsima)	تَبْسِمَ (tabsima) (tabsima)	يَبْسِمَ (yabsima) (yabsima)		تَبْسِمَا (tabsimā) (tabsimā)	يَبْسِمَا (yabsimā) (yabsimā)		نَبْسِمَ (nabsima) (nabsima)	تَبْسِمُوا (tabsimū) (tabsimū)	يَبْسِمُوا (yabsimū) (yabsimū)
	f		تَبْسِمِي (tabsimī) (tabsimī)	تَبْسِمَ (tabsima) (tabsima)			تَبْسِمَا (tabsimā) (tabsimā)			تَبْسِمْنَ (tabsimna) (tabsimna)	يَبْسِمْنَ (yabsimna) (yabsimna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْسِمْ (ʾabsim) (ʾabsim)	تَبْسِمْ (tabsim) (tabsim)	يَبْسِمْ (yabsim) (yabsim)		تَبْسِمَا (tabsimā) (tabsimā)	يَبْسِمَا (yabsimā) (yabsimā)		نَبْسِمْ (nabsim) (nabsim)	تَبْسِمُوا (tabsimū) (tabsimū)	يَبْسِمُوا (yabsimū) (yabsimū)
	f		تَبْسِمِي (tabsimī) (tabsimī)	تَبْسِمْ (tabsim) (tabsim)			تَبْسِمَا (tabsimā) (tabsimā)			تَبْسِمْنَ (tabsimna) (tabsimna)	يَبْسِمْنَ (yabsimna) (yabsimna)
императив الأمر	m		اِبْسِمْ (ibsim) (ibsim)			اِبْسِمَا (ibsimā) (ibsimā)				اِبْسِمُوا (ibsimū) (ibsimū)
	f		اِبْسِمِي (ibsimī) (ibsimī)							اِبْسِمْنَ (ibsimna) (ibsimna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُسِمْتُ (busimtu) (busimtu)	بُسِمْتَ (busimta) (busimta)	بُسِمَ (busima)		بُسِمْتُمَا (busimtumā) (busimtumā)	بُسِمَا (busimā) (busimā)		بُسِمْنَا (busimnā) (busimnā)	بُسِمْتُمْ (busimtum) (busimtum)	بُسِمُوا (busimū) (busimū)
	f		بُسِمْتِ (busimti) (busimti)	بُسِمَتْ (busimat) (busimat)			بُسِمَتَا (busimatā) (busimatā)			بُسِمْتُنَّ (busimtunna) (busimtunna)	بُسِمْنَ (busimna) (busimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْسَمُ (ʾubsamu) (ʾubsamu)	تُبْسَمُ (tubsamu) (tubsamu)	يُبْسَمُ (yubsamu) (yubsamu)		تُبْسَمَانِ (tubsamāni) (tubsamāni)	يُبْسَمَانِ (yubsamāni) (yubsamāni)		نُبْسَمُ (nubsamu) (nubsamu)	تُبْسَمُونَ (tubsamūna) (tubsamūna)	يُبْسَمُونَ (yubsamūna) (yubsamūna)
	f		تُبْسَمِينَ (tubsamīna) (tubsamīna)	تُبْسَمُ (tubsamu) (tubsamu)			تُبْسَمَانِ (tubsamāni) (tubsamāni)			تُبْسَمْنَ (tubsamna) (tubsamna)	يُبْسَمْنَ (yubsamna) (yubsamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْسَمَ (ʾubsama) (ʾubsama)	تُبْسَمَ (tubsama) (tubsama)	يُبْسَمَ (yubsama) (yubsama)		تُبْسَمَا (tubsamā) (tubsamā)	يُبْسَمَا (yubsamā) (yubsamā)		نُبْسَمَ (nubsama) (nubsama)	تُبْسَمُوا (tubsamū) (tubsamū)	يُبْسَمُوا (yubsamū) (yubsamū)
	f		تُبْسَمِي (tubsamī) (tubsamī)	تُبْسَمَ (tubsama) (tubsama)			تُبْسَمَا (tubsamā) (tubsamā)			تُبْسَمْنَ (tubsamna) (tubsamna)	يُبْسَمْنَ (yubsamna) (yubsamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْسَمْ (ʾubsam) (ʾubsam)	تُبْسَمْ (tubsam) (tubsam)	يُبْسَمْ (yubsam) (yubsam)		تُبْسَمَا (tubsamā) (tubsamā)	يُبْسَمَا (yubsamā) (yubsamā)		نُبْسَمْ (nubsam) (nubsam)	تُبْسَمُوا (tubsamū) (tubsamū)	يُبْسَمُوا (yubsamū) (yubsamū)
	f		تُبْسَمِي (tubsamī) (tubsamī)	تُبْسَمْ (tubsam) (tubsam)			تُبْسَمَا (tubsamā) (tubsamā)			تُبْسَمْنَ (tubsamna) (tubsamna)	يُبْسَمْنَ (yubsamna) (yubsamna)