стајаћи
стајаћи
стајаћи (српски, lat. stajaći)[уреди]
Облици:
Значења:
- Који се не користи, употребљава често. [1]
- Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [1]
- Свечано одело. Ново Милошево[1]
- Кревет који се не употребљава често. [1]
- Обично предња соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. [2] Добрица Уљма Долово Делиблато[1]
- Вода која не тече. [1]
- Који стоји, непомичан. [1]
Примери:
- У гостинској или „стајаћој" соби је на столу испод иконе такав ћилим ( — Ст; НК Јр) [ЕГЈ 89; ПЧ ИЏ 5; РСБ]. [3] [1]
- Ка̀дгод су зва́ли вѐлика со̏ба со̏бу ста̀јаћу. [2] Врдник [1]
- Би́ло је крѐвети са̀мо у ста̀јаћу со̏бу. [4] Итебеј Вогањ Голубинци Бечмен Сента Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Сефкерин Црепаја Омољица [1]
- Две̑ [сламарице] за стаја̏ће кре̏вете, а једна за спава̏ће. Избиште [1]
- Већином су муљевита дна, поготово по стајаћим водама. Србобран [1]
- Шаран љускар, то је барска риба... Само он нема толко развиће у барама или по неким каналима или по неким стајаћим водама колко има у реку. [5] Елемир Нови Сад [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 309.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.