stajaći
stajaći
stajaći (српски, ћир. стајаћи)[уреди]
Облици:
Значења:
- Koji se ne koristi, upotrebljava često. [1]
- Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
- Svečano odelo. Ново Милошево[1]
- Krevet koji se ne upotrebljava često. [1]
- Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [2] Добрица Уљма Долово Делиблато[1]
- Voda koja ne teče. [1]
- Koji stoji, nepomičan. [1]
Примери:
- U gostinskoj ili „stajaćoj" sobi je na stolu ispod ikone takav ćilim ( — St; NK Jr) [EGJ 89; PČ IDŽ 5; RSB]. [3] [1]
- Kàdgod su zváli vèlika sȍba sȍbu stàjaću. [2] Врдник [1]
- Bílo je krèveti sàmo u stàjaću sȍbu. [4] Итебеј Вогањ Голубинци Бечмен Сента Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Сефкерин Црепаја Омољица [1]
- Dvȇ [slamarice] za stajȁće krȅvete, a jedna za spavȁće. Избиште [1]
- Većinom su muljevita dna, pogotovo po stajaćim vodama. Србобран [1]
- Šaran ljuskar, to je barska riba... Samo on nema tolko razviće u barama ili po nekim kanalima ili po nekim stajaćim vodama kolko ima u reku. [5] Елемир Нови Сад [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 309.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.