стојећи
српски (lat. stojeći)[уреди]
Слогови: сто·је·ћи
Придев[уреди]
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Вода која не тече. [1]
- Који стоји, усправан. [1]
- Врста черенца којим се лови тако што се он учврсти на рашљасто дрво које је забодено у земљу. [1]
Примери:
- То се ради [престолом], рецимо, тако у тим стојећим водама; овде се ради, у стојећој води, највише са мрежама, вучним мрежама. [2] Моровић [1]
- Плетер ради на малој води и када вода долази, и то нарочито се ради у јесење доба или рано пролеће. И ондак оде је везано на гужву, односно на овом стубу, а ово је плетер. И тада када риба дође, она дође и тражи себи заклон и, на пример, он иде само зајутра и увече. То је тај черенац ... стојећи, велики. [2] Стари Сланкамен [1]
Глагол[уреди]
Изговор:
Глагол[уреди]
- глаголски прилог садашњи of стојати
Примери:
- [1] Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље. (Р. Домановић. Мртво море).
- [1] Јесмо, јесмо, најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. (С. Ранковић. Јесење слике).
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.