فَقَدَ

Лавица тражи младунче које се изгубило.

Корен: ف ق د*

Изговор:

DIN: faqada  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. заметнути
2. изгубити
3. немати
4. пропустити
5. бити лишен

Примери:

.فَقَدَ مِفْتاحَ سَيَّارَتِهِ

Изгубио је кључ свог аутомобила.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
загубити	يَفْقِدُ	فَقَدَ	1.
лишити, одузети	يُفَقِّدُ	فَقَّدَ	2.
/	/	/	3.
проузрочити губитак	يُفْقِدُ	أَفْقَدَ	4.
тражити, истраживати	يَتَفَقَّدُ	تَفَقَّدَ	5.
тешко подносити одсутност једно другог	يَتَفَاقَدُ	تَفَاقَدَ	6.
/	/	/	7.
загубити, немати, бити лишен	يَفْتَقِدُ	إِفْتَقَدَ	8.
/	/	/	9.
осећати празнину, недостатак	يَسْتَفْقِدُ	إِسْتَفْقَدَ	10.

Синоними:

• خَسَرَ - изгубити
• ضَيَّعَ - изгубити, пропустити

Супротне речи:

• وَجَدَ - наћи
• طَلَبَ - тражити
• إِسْتَخْدَمَ - користити
• غَنِيَ - обогатити се
• حَصَلَ عَلىَ - стећи, добити

Изреке и пословице:

.لا تَفْقِدْ الفُرْصَةَ كَيْلا تَنْدَمَ

Не пропуштај прилику да се не би кајао.

Асоцијације:

• مِفْتاحٌ - кључ
• فُرْصَةٌ - прилика, шанса
• فُقْدانٌ - губитак
• شَيْءٌ - ствар
• عَقْلٌ - памет

Изведене речи:

• فاقِدٌ - лишен
• فَقْدٌ - губитак, недостатак, лишеност
• فَقيدٌ - изгубљен, одсутан
• مَفْقودٌ - нестао, одсутан, изгубљен
• إِفْتِقادٌ - тражење, испитивање
• تَفَقُّدٌ - тражење, посећивање
• فُقْدانٌ - губитак, недостатак, лишеност, одсутност
• فُقودٌ - губитак, недостатак, одсутност

Сродни чланци са Википедије:

فَقَدَ

Преводи

Енглески: [1] lose ☞en Италијански: [1] perdere ☞it Немачки: [1] verlieren ☞de Шпански: [1] perder ☞es Француски: [1] perdre ☞fr Фински: [1] menettää ☞fi Грчки: [1] χάνω ☞el

Руски: [1] терять ☞ru Португалски: [1] perder ☞pt Македонски: [1] изгуби ☞mk Српски: [1] изгубити ☞sr Мађарски: [1] veszít ☞hu Бугарски: [1] губя ☞bg Кинески: [1] 輸 ☞zh

Конјугација глагола فَقَدَ (faqada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَاقِدٌ (fāqidun) (fāqidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْقُودٌ (mafqūdun) (mafqūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَقَدْتُ (faqadtu) (faqadtu)	فَقَدْتَ (faqadta) (faqadta)	فَقَدَ (faqada)		فَقَدْتُمَا (faqadtumā) (faqadtumā)	فَقَدَا (faqadā) (faqadā)		فَقَدْنَا (faqadnā) (faqadnā)	فَقَدْتُمْ (faqadtum) (faqadtum)	فَقَدُوا (faqadū) (faqadū)
	f		فَقَدْتِ (faqadti) (faqadti)	فَقَدَتْ (faqadat) (faqadat)			فَقَدَتَا (faqadatā) (faqadatā)			فَقَدْتُنَّ (faqadtunna) (faqadtunna)	فَقَدْنَ (faqadna) (faqadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْقِدُ (ʾafqidu) (ʾafqidu)	تَفْقِدُ (tafqidu) (tafqidu)	يَفْقِدُ (yafqidu) (yafqidu)		تَفْقِدَانِ (tafqidāni) (tafqidāni)	يَفْقِدَانِ (yafqidāni) (yafqidāni)		نَفْقِدُ (nafqidu) (nafqidu)	تَفْقِدُونَ (tafqidūna) (tafqidūna)	يَفْقِدُونَ (yafqidūna) (yafqidūna)
	f		تَفْقِدِينَ (tafqidīna) (tafqidīna)	تَفْقِدُ (tafqidu) (tafqidu)			تَفْقِدَانِ (tafqidāni) (tafqidāni)			تَفْقِدْنَ (tafqidna) (tafqidna)	يَفْقِدْنَ (yafqidna) (yafqidna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْقِدَ (ʾafqida) (ʾafqida)	تَفْقِدَ (tafqida) (tafqida)	يَفْقِدَ (yafqida) (yafqida)		تَفْقِدَا (tafqidā) (tafqidā)	يَفْقِدَا (yafqidā) (yafqidā)		نَفْقِدَ (nafqida) (nafqida)	تَفْقِدُوا (tafqidū) (tafqidū)	يَفْقِدُوا (yafqidū) (yafqidū)
	f		تَفْقِدِي (tafqidī) (tafqidī)	تَفْقِدَ (tafqida) (tafqida)			تَفْقِدَا (tafqidā) (tafqidā)			تَفْقِدْنَ (tafqidna) (tafqidna)	يَفْقِدْنَ (yafqidna) (yafqidna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْقِدْ (ʾafqid) (ʾafqid)	تَفْقِدْ (tafqid) (tafqid)	يَفْقِدْ (yafqid) (yafqid)		تَفْقِدَا (tafqidā) (tafqidā)	يَفْقِدَا (yafqidā) (yafqidā)		نَفْقِدْ (nafqid) (nafqid)	تَفْقِدُوا (tafqidū) (tafqidū)	يَفْقِدُوا (yafqidū) (yafqidū)
	f		تَفْقِدِي (tafqidī) (tafqidī)	تَفْقِدْ (tafqid) (tafqid)			تَفْقِدَا (tafqidā) (tafqidā)			تَفْقِدْنَ (tafqidna) (tafqidna)	يَفْقِدْنَ (yafqidna) (yafqidna)
императив الأمر	m		اِفْقِدْ (ifqid) (ifqid)			اِفْقِدَا (ifqidā) (ifqidā)				اِفْقِدُوا (ifqidū) (ifqidū)
	f		اِفْقِدِي (ifqidī) (ifqidī)							اِفْقِدْنَ (ifqidna) (ifqidna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُقِدْتُ (fuqidtu) (fuqidtu)	فُقِدْتَ (fuqidta) (fuqidta)	فُقِدَ (fuqida)		فُقِدْتُمَا (fuqidtumā) (fuqidtumā)	فُقِدَا (fuqidā) (fuqidā)		فُقِدْنَا (fuqidnā) (fuqidnā)	فُقِدْتُمْ (fuqidtum) (fuqidtum)	فُقِدُوا (fuqidū) (fuqidū)
	f		فُقِدْتِ (fuqidti) (fuqidti)	فُقِدَتْ (fuqidat) (fuqidat)			فُقِدَتَا (fuqidatā) (fuqidatā)			فُقِدْتُنَّ (fuqidtunna) (fuqidtunna)	فُقِدْنَ (fuqidna) (fuqidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْقَدُ (ʾufqadu) (ʾufqadu)	تُفْقَدُ (tufqadu) (tufqadu)	يُفْقَدُ (yufqadu) (yufqadu)		تُفْقَدَانِ (tufqadāni) (tufqadāni)	يُفْقَدَانِ (yufqadāni) (yufqadāni)		نُفْقَدُ (nufqadu) (nufqadu)	تُفْقَدُونَ (tufqadūna) (tufqadūna)	يُفْقَدُونَ (yufqadūna) (yufqadūna)
	f		تُفْقَدِينَ (tufqadīna) (tufqadīna)	تُفْقَدُ (tufqadu) (tufqadu)			تُفْقَدَانِ (tufqadāni) (tufqadāni)			تُفْقَدْنَ (tufqadna) (tufqadna)	يُفْقَدْنَ (yufqadna) (yufqadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْقَدَ (ʾufqada) (ʾufqada)	تُفْقَدَ (tufqada) (tufqada)	يُفْقَدَ (yufqada) (yufqada)		تُفْقَدَا (tufqadā) (tufqadā)	يُفْقَدَا (yufqadā) (yufqadā)		نُفْقَدَ (nufqada) (nufqada)	تُفْقَدُوا (tufqadū) (tufqadū)	يُفْقَدُوا (yufqadū) (yufqadū)
	f		تُفْقَدِي (tufqadī) (tufqadī)	تُفْقَدَ (tufqada) (tufqada)			تُفْقَدَا (tufqadā) (tufqadā)			تُفْقَدْنَ (tufqadna) (tufqadna)	يُفْقَدْنَ (yufqadna) (yufqadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْقَدْ (ʾufqad) (ʾufqad)	تُفْقَدْ (tufqad) (tufqad)	يُفْقَدْ (yufqad) (yufqad)		تُفْقَدَا (tufqadā) (tufqadā)	يُفْقَدَا (yufqadā) (yufqadā)		نُفْقَدْ (nufqad) (nufqad)	تُفْقَدُوا (tufqadū) (tufqadū)	يُفْقَدُوا (yufqadū) (yufqadū)
	f		تُفْقَدِي (tufqadī) (tufqadī)	تُفْقَدْ (tufqad) (tufqad)			تُفْقَدَا (tufqadā) (tufqadā)			تُفْقَدْنَ (tufqadna) (tufqadna)	يُفْقَدْنَ (yufqadna) (yufqadna)