zvuk

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

zvuk

zvuk (српски, ћир. звук)[уреди]

Именица[уреди]

zvuk, м

Значења:

  1. оно што се прима чулом слуха[1]
  2. (значење изведено преко синонима) муз. ton муз. [1][н 1]

  3. (значење изведено преко синонима) фиг. zvučanje фиг., melodija, ritam [1][н 1]

  4. (значење изведено преко синонима) фам. muzički pravac фам. [1][н 1]

  5. као основни елемент говора [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.