zvuk
zvuk
zvuk (српски, ћир. звук)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | zvuk | zvuci / zvukovi |
Генитив | zvuka | zvukova |
Датив | zvuku | zvucima / zvukovima |
Акузатив | zvuk | zvuke / zvukove |
Вокатив | zvuče | zvuci / zvukovi |
Инструментал | zvukom | zvucima / zvukovima |
Локатив | zvuku | zvucima / zvukovima |
Именица
zvuk, м
Слогови: zvuk, мн. zvu-ci / zvu-ko-vi
Значења:
- [1.] ono što se prima čulom sluha [1]
- [2.]
- [3.]
(значење изведено преко синонима) фиг. zvučanje фиг., melodija, ritam [1]
- [4.]
(значење изведено преко синонима) фам. muzički pravac фам. [1]
- [5.] kao osnovni element govora [1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.] šum [1]
- [2.1.] муз. zvuk муз. [1]
- [3.1.] фиг. zvučanje фиг., melodija, ritam [1]
- [4.1.] фам. muzički pravac фам. [1]
- [5.1.] грам. glas грам. [1]
Примери:
- [1.1.]
Асоцијације:
- [1.1.] [[]]
Изведене речи:
Референце
Сродни чланци са Википедије:
- [1] zvuk