звук
звук
звук (српски, lat. zvuk)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | звук | звуци / звукови |
Генитив | звука | звукова |
Датив | звуку | звуцима / звуковима |
Акузатив | звук | звуке / звукове |
Вокатив | звуче | звуци / звукови |
Инструментал | звуком | звуцима / звуковима |
Локатив | звуку | звуцима / звуковима |
Именица
звук, м
Слогови: звук, мн. зву-ци / зву-ко-ви
Значења:
- [1.] оно што се прима чулом слуха [1]
- [2.]
- [3.]
(значење изведено преко синонима) фиг. звучање фиг., мелодија, ритам [1]
- [4.]
(значење изведено преко синонима) фам. музички правац фам. [1]
- [5.] као основни елемент говора [1]
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.] шум [1]
- [2.1.] муз. звук муз. [1]
- [3.1.] фиг. звучање фиг., мелодија, ритам [1]
- [4.1.] фам. музички правац фам. [1]
- [5.1.] грам. глас грам. [1]
Примери:
- [1.1.]
Асоцијације:
- [1.1.] [[]]
Изведене речи:
Референце
Сродни чланци са Википедије:
- [1] звук