zet

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

zet

zet (српски, ћир. зет)[уреди]

Именица[уреди]

zet, м

Придев[уреди]

zet -а, -о, прид.

Придев[уреди]

zet -а, -о, прид.

Облици:

  1. -o, -a [1]
  2. -a, -o Ban [1]

Значења:

  1. Oženjen čovek u odnosu na ženine roditelje, braću i druge članove njene porodice. [1]

Примери:

  1. Mòi zȅti bíli u pàrtiji. Бегеч [1]
  2. Òćū l jȃ jedàred vȉditi tȏg bùdūćeg zȅta? Јаша Томић [1]
  3. Vȉše pòštīva zȅta neg ròđenog sȋna. Лаћарак [1]
  4. Ako je Boga, i u Boga redosleda, naći će se tu, kraj umirućeg, i sinova i snaha, i kćeri i zetova, i vazdan unučadi, i rodbine, bližnje i daljnje, i komšija. Стапар [1]
  5. Svȉ ga zòvu zȅte, sȁv mlȃdin rȏd: i stȁrac i bȁba, i žènini ȕjaci, strícevi i tȅtke. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Беркасово Сусек Свилош Бачинци Војка Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Сад Ђала Итебеј Меленци Неузина Бока Шурјан Томашевац Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква Иванда Деска Варјаш [1]
  6. Táko je volȅla da joj bȕde Mȋle zȅt. Павлиш [1]


Изведене речи:

  1. zetòvljov [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  3. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]