зет
зет
зет (српски, lat. zet)[уреди]
Именица[уреди]
зет, м
Придев[уреди]
Придев[уреди]
Облици:
Значења:
- Ожењен човек у односу на женине родитеље, браћу и друге чланове њене породице. [1]
Примери:
- Мо̀и зе̏ти би́ли у па̀ртији. Бегеч [1]
- О̀ћӯ л ја̑ једа̀ред ви̏дити то̑г бу̀дӯћег зе̏та? Јаша Томић [1]
- Ви̏ше по̀штӣва зе̏та нег ро̀ђеног си̑на. Лаћарак [1]
- Ако је Бога, и у Бога редоследа, наћи ће се ту, крај умирућег, и синова и снаха, и кћери и зетова, и ваздан унучади, и родбине, ближње и даљње, и комшија. Стапар [1]
- Сви̏ га зо̀ву зе̏те, са̏в мла̑дин ро̑д: и ста̏рац и ба̏ба, и жѐнини у̏јаци, стри́цеви и те̏тке. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Беркасово Сусек Свилош Бачинци Војка Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Сад Ђала Итебеј Меленци Неузина Бока Шурјан Томашевац Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква Иванда Деска Варјаш [1]
- Та́ко је воле̏ла да јој бу̏де Ми̑ле зе̏т. Павлиш [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).