zet
zet
zet (српски, ћир. зет)[уреди]
Именица[уреди]
zet, м
Придев[уреди]
Придев[уреди]
Облици:
Значења:
- Oženjen čovek u odnosu na ženine roditelje, braću i druge članove njene porodice. [1]
Примери:
- Mòi zȅti bíli u pàrtiji. Бегеч [1]
- Òćū l jȃ jedàred vȉditi tȏg bùdūćeg zȅta? Јаша Томић [1]
- Vȉše pòštīva zȅta neg ròđenog sȋna. Лаћарак [1]
- Ako je Boga, i u Boga redosleda, naći će se tu, kraj umirućeg, i sinova i snaha, i kćeri i zetova, i vazdan unučadi, i rodbine, bližnje i daljnje, i komšija. Стапар [1]
- Svȉ ga zòvu zȅte, sȁv mlȃdin rȏd: i stȁrac i bȁba, i žènini ȕjaci, strícevi i tȅtke. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Беркасово Сусек Свилош Бачинци Војка Суботица Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Сад Ђала Итебеј Меленци Неузина Бока Шурјан Томашевац Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква Иванда Деска Варјаш [1]
- Táko je volȅla da joj bȕde Mȋle zȅt. Павлиш [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).