vrška

vrška

vrška (српски, ћир. вршка)[уреди]

Именица[уреди]

vrška, ж с

Категорије: риб.об.


Облици:

  1. vȑška [1]
  2. vȓška Сефкерин Алибунар [2] [1]

Значења:

  1. Valjkasto opletena mreža, navučena na 4—5 obruča. [1]
  2. Vrška za ribolov na tekućoj vodi. [3] Ковиљ[1]
  3. Vrška sa malim okcima. [1]
  4. Veća vrška sa dva krila i dva ulaza. [1]
  5. Vrsta manje vrške za ribolov u plićoj vodi. [1]
  6. Koš od pruća za hvatanje ribe ili mamaka i za čuvanje ulovljene ribe. [1]

Примери:

  1. Neki čika Milenko iz Kovilja, on je uvatio tri somčeta u jednoj vrški, 210 kila. Сремски Карловци [1]
  2. Vrška, ona vole kad je malo mutna voda. [4] [3] [5] Перлез Босут Кленак Стари Сланкамен Бездан Апатин Сомбор Равно Село Србобран Турија Надаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Бачка Паланка Бегеч Футог Нови Сад Мол Бачко Градиште Мокрин Падеј Елемир Чента [1]
  3. Ja sam naučio vrške. Srbijanci većinom su kazli bubnjevi. Kažemo i ovako i onako. Сремска Митровица [1]# Кад сам би̏о ма̑ли сам во̀ло да ва̏дим ри̏бу из вр̀шке. Јаша Томић [1]# Ми смо имали, мале смо имали вршке, имали смо густе вршке. То су ватали за мамак кадгод за струк. [4] Моровић [1]# Ду̏пла вр̑шка и̏ма с о̏бе стра̑не кри́ло и у́ста с о̏бе стра̑не. Два̑ шта̀пца др̀же кри́ла, а у дужѝну је се̏дам обручаје́ва. [3] Ковиљ [1]# Ако ра̑диш на Ду̏наву, ко̀рӣсте се вѐлике вр̑шке, а и̏ма и ма̑ле вр̑шке — то̑ су коза́ци. [3] Ковиљ [1]# Ми смо имавали од прућа вршку. Она има само једна уста. Мол [1]
  4. Što je kadgod bilo, to sad nema — od pruća opleteno i to se zvalo vrška. Tu se mete unutra rana, a ima i tu kao guša. Tu se vata opet ti kedera dosta. [4] Чента Чуруг Госпођинци Жабаљ [1]# То̑ су пре̑ ста̑ри и о̏не вр̏шке, о̏ндак се о̏не ле́пиле с бла̏том. Са̏д та̑ вр̏шка се употре̑би ва̏тамо ро̏јеве. Међа [1]
  5. Od vȑbovog prȗća se opletȇ vȑška. Сефкерин [1]
  6. Mȇd u vȑšku slȃže sȁmo gȍre. [6] Конак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. 4,0 4,1 4,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 348.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]