вршка

вршка

вршка (српски, lat. vrška)[уреди]

Именица[уреди]

вршка, ж с

Категорије: риб.об.


Облици:

  1. вр̏шка [1]
  2. вр̑шка Сефкерин Алибунар [2] [1]

Значења:

  1. Ваљкасто оплетена мрежа, навучена на 4—5 обруча. [1]
  2. Вршка за риболов на текућој води. [3] Ковиљ[1]
  3. Вршка са малим окцима. [1]
  4. Већа вршка са два крила и два улаза. [1]
  5. Врста мање вршке за риболов у плићој води. [1]
  6. Кош од прућа за хватање рибе или мамака и за чување уловљене рибе. [1]

Примери:

  1. Неки чика Миленко из Ковиља, он је уватио три сомчета у једној вршки, 210 кила. Сремски Карловци [1]
  2. Вршка, она воле кад је мало мутна вода. [4] [3] [5] Перлез Босут Кленак Стари Сланкамен Бездан Апатин Сомбор Равно Село Србобран Турија Надаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Бачка Паланка Бегеч Футог Нови Сад Мол Бачко Градиште Мокрин Падеј Елемир Чента [1]
  3. Ја сам научио вршке. Србијанци већином су казли бубњеви. Кажемо и овако и онако. Сремска Митровица [1]# Кад сам би̏о ма̑ли сам во̀ло да ва̏дим ри̏бу из вр̀шке. Јаша Томић [1]# Ми смо имали, мале смо имали вршке, имали смо густе вршке. То су ватали за мамак кадгод за струк. [4] Моровић [1]# Ду̏пла вр̑шка и̏ма с о̏бе стра̑не кри́ло и у́ста с о̏бе стра̑не. Два̑ шта̀пца др̀же кри́ла, а у дужѝну је се̏дам обручаје́ва. [3] Ковиљ [1]# Ако ра̑диш на Ду̏наву, ко̀рӣсте се вѐлике вр̑шке, а и̏ма и ма̑ле вр̑шке — то̑ су коза́ци. [3] Ковиљ [1]# Ми смо имавали од прућа вршку. Она има само једна уста. Мол [1]
  4. Што је кадгод било, то сад нема — од прућа оплетено и то се звало вршка. Ту се мете унутра рана, а има и ту као гуша. Ту се вата опет ти кедера доста. [4] Чента Чуруг Госпођинци Жабаљ [1]# То̑ су пре̑ ста̑ри и о̏не вр̏шке, о̏ндак се о̏не ле́пиле с бла̏том. Са̏д та̑ вр̏шка се употре̑би ва̏тамо ро̏јеве. Међа [1]
  5. Од вр̏бовог пру̑ћа се оплете̑ вр̏шка. Сефкерин [1]
  6. Ме̑д у вр̏шку сла̑же са̏мо го̏ре. [6] Конак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. 4,0 4,1 4,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 348.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]