pletara

pletara

pletara (српски, ћир. плетара)[уреди]

Именица[уреди]

pletara, ж

Именица[уреди]

pletara, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. plètara [1]
  2. plètara [1]
  3. plètare [1]

Значења:

  1. Kućica od prepletenog pruća. [1]
  2. Košnica ispletena od pruća. [1]

Примери:

  1. Kàdgod se prȁvile kȕće plètare. [2] Лаћарак Вашица Сусек Свилош Хртковци Брестач Сента [1]
  2. Plètare, nȅkad se od prȗća prȁvilo, pa tȏ se plète, tȏ se ȕzme dȑvo i ȍndak se iséče na šȇst dèlōva, a òdgore se òstavi, tȗ se ne iséče, mȅte se u vrúću vȍdu da se ràšīri i ȍndak se pȍčne plèsti. [3] Јарак Јамена Вашица Моровић Кукујевци Ердевик Нештин Дивош Сусек Свилош Сремска Митровица Кленак Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Суботица Верушић Пачир Светозар Милетић Мол Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Дероње Змајево Бођани Товаришево Каћ Футог Бегеч Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Радојево Башаид Зрењанин Бока Дебељача [1]
  3. Plètare su bíle stȃre kȍšnice di se dȑžāle pčȅle, òsnova od drènovog ili sìbovog štápa, ùzimala se jèdna ȍblica, vezívalo gȍre žȉcom jèdan krȗg, a zàtim se òdole cépalo tȃj štȃp u prȉtke i òtānjene se šírile i prȁvio se jèdan bȍk... Kad se fòrmīra ȍsnōvni kȍstūr, pòčinjalo se plèsti bȇlom lòzom... dànas se kòrīsti za skídānje ròjēva, a rétko da òne tȗ zìmuju. Черевић [1]
  4. Plètare... tȏ su pčelári sámi plèlī od lòzē i prȗća, jȃ sam ìmo trídeset plȅtāra, tȏ je strášno kad se tȏ pȍčēlo mnòžiti, svȁka ìzbāci trȋ drúštva. Визић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]