téžak
Изглед
téžak
Именица
[уреди]téžak, ж
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]téžak, прил.
Категорије: кол.одр. вид.
Облици:
Значења:
- Koji ima veliku težinu (s obzirom na masu, veličinu). [1]
- Radna kola za prevoz balvana. [1]
- Vrsta muških papuča koje su između đona i tabana imale seno umešano u glinu. [1]
- Koji je od debelog, gustog materijala (o odeći, tkanini). [1]
- Koji sadrži raznih supstanci više nego što treba (o vodi). [1]
- Naduven, nadut (zbog nagomilavanja hrane ili tečnosti). [1]
- Koji se s mukom podnosi, mučan. [1]
- Trudnica. Ново Милошево[1]
- Tvrd, čvrst, teško obradiv, neplodan (o zemljištu). [1]
- S mukom, s naporom, naporno. [1]
- Sporo, s teškoćom. [1]
- Sumnjivo je, nije verovatno, mali su izgledi. [1]
- Za izražavanje bola, žalosti, straha: jao, kuku, lele. [1]
Примери:
- Kako da kȃžem, ȉma téških kónjā. Бачка Паланка [1]
- Drȍplja — kȁo ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lètu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Чуруг Госпођинци Српски Крстур Деска [1]
- Na svojim konjima — štajercima dovukli su teška kola sa sanducima punim ikona, rublja i odeće. [6] [7] [8] Платичево Кленак Крчедин [1]
- Danas ih nazivaju „stare ili teške” papuče. Nisu imale pete. Teške su bile usled toga što im je između đona i tabana stavljeno seno umešeno u glinu. [9] Вршац [1]
- Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm. [2] Итебеј [1]
- A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Кула [1]
- Al nȁša vòda bùnārska níje bíla dòbra. Bíla je ovàko za ȕpotrebu, al nȅ baš bíla za píće, nȅka téška. Кула [1]
- Kȁko málko jȇm vȉše, ȍma ní mi dòbro, stòmāk mi tàko téžak. [5] Зрењанин [1]
- Bìlo [j]e téška živòta. [10] Итебеј [1]
- Red je da još na pragu kuće popije čašu vina, a ona je — kako kažu mnogi kumovi — „najteža čaša”. [11] [1]
- Nèveštima je téško. [1]
- Tàko téško rȃdi. [10] [2] [12] Фаркаждин Бока Чип [1]
- Bílo je téško za vréme okupácije. Бачко Петрово Село [1]
- Za ženȇ [j]e téško. [2] Житиште [1]
- Dàda je téško. [1]
- Prȁila flȁster za rȁne što se pokȃžu na nògama [...] a tȅško zarástu. Избиште [1]
- Téško da su nàšli štògod. [2] Бока [1]
- Tȅško da će dóći večèras. Каћ [1]
- Teško meni! Јасеново [1]
- Tȅško ònim ko nȉšta nȅ zna. [2] Итебеј [1]
- Jȏj, tȅško njȏj. Кула [1]
- Tȅško nȁma. [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ ko blato [1]
- Nìjetéško rȃden bȉti, al jetéško gȁzdu slúžiti Ново Милошево [1]
- téška nà muži ("koja teško pušta mleko (o kravi)"). Сот [1]
- Blȁgo ònom zà kim lȁju,tȅško ònom zà kim žȁlu ("sve je podnošljivo dok je čovek živ"). Ново Милошево [1]
- imatitešku ruku ("biti neumešan, nevešt, sa teškoćom i bolom obavljati posao (o zubaru, lekaru i sl.)"; "Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, t"). Кикинда [1]
- ˜ ko crna zemlja [1]
- ˜ ko top ("imati tešku narav"). Јасеново [1]
- ˜ ko vrȅća Сомбор [1]
- teško ko olovo Јасеново [1]
- ˜ kao grȍm ("veoma težak"; "Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm"). Итебеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 32, 110.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 26.
- ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
- ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.
- ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 65.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.