Пређи на садржај

téžak

téžak

Именица

[уреди]

téžak, ж

Прилог

[уреди]

Прилог

[уреди]

téžak, прил.

Категорије: кол.одр. вид.


Облици:

  1. téška, težak, téško [1]
  2. težak [1]
  3. -a, težak, -o [1]
  4. uzvika, službi, težak [1]

Значења:

  1. Koji ima veliku težinu (s obzirom na masu, veličinu). [1]
  2. Radna kola za prevoz balvana. [1]
  3. Vrsta muških papuča koje su između đona i tabana imale seno umešano u glinu. [1]
  4. Koji je od debelog, gustog materijala (o odeći, tkanini). [1]
  5. Koji sadrži raznih supstanci više nego što treba (o vodi). [1]
  6. Naduven, nadut (zbog nagomilavanja hrane ili tečnosti). [1]
  7. Koji se s mukom podnosi, mučan. [1]
  8. Trudnica. Ново Милошево[1]
  9. Tvrd, čvrst, teško obradiv, neplodan (o zemljištu). [1]
  10. S mukom, s naporom, naporno. [1]
  11. Sporo, s teškoćom. [1]
  12. Sumnjivo je, nije verovatno, mali su izgledi. [1]
  13. Za izražavanje bola, žalosti, straha: jao, kuku, lele. [1]

Примери:

  1. Kako da kȃžem, ȉma téških kónjā. Бачка Паланка [1]
  2. Drȍplja — kȁo ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lètu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Чуруг Госпођинци Српски Крстур Деска [1]
  3. Na svojim konjima — štajercima dovukli su teška kola sa sanducima punim ikona, rublja i odeće. [6] [7] [8] Платичево Кленак Крчедин [1]
  4. Danas ih nazivaju „stare ili teške” papuče. Nisu imale pete. Teške su bile usled toga što im je između đona i tabana stavljeno seno umešeno u glinu. [9] Вршац [1]
  5. Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm. [2] Итебеј [1]
  6. A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Кула [1]
  7. Al nȁša vòda bùnārska níje bíla dòbra. Bíla je ovàko za ȕpotrebu, al nȅ baš bíla za píće, nȅka téška. Кула [1]
  8. Kȁko málko jȇm vȉše, ȍma ní mi dòbro, stòmāk mi tàko téžak. [5] Зрењанин [1]
  9. Bìlo [j]e téška živòta. [10] Итебеј [1]
  10. Red je da još na pragu kuće popije čašu vina, a ona je — kako kažu mnogi kumovi — „najteža čaša”. [11] [1]
  11. Nèveštima je téško. [1]
  12. Tàko téško rȃdi. [10] [2] [12] Фаркаждин Бока Чип [1]
  13. Bílo je téško za vréme okupácije. Бачко Петрово Село [1]
  14. Za ženȇ [j]e téško. [2] Житиште [1]
  15. Dàda je téško. [1]
  16. Prȁila flȁster za rȁne što se pokȃžu na nògama [...] a tȅško zarástu. Избиште [1]
  17. Téško da su nàšli štògod. [2] Бока [1]
  18. Tȅško da će dóći večèras. Каћ [1]
  19. Teško meni! Јасеново [1]
  20. Tȅško ònim ko nȉšta nȅ zna. [2] Итебеј [1]
  21. Jȏj, tȅško njȏj. Кула [1]
  22. Tȅško nȁma. [1]


Изведене речи:

  1. tȇški [1]


Изрази:

  1. ˜ ko blato [1]
  2. Nìjetéško rȃden bȉti, al jetéško gȁzdu slúžiti Ново Милошево [1]
  3. téška nà muži ("koja teško pušta mleko (o kravi)"). Сот [1]
  4. Blȁgo ònom zà kim lȁju,tȅško ònom zà kim žȁlu ("sve je podnošljivo dok je čovek živ"). Ново Милошево [1]
  5. imatitešku ruku ("biti neumešan, nevešt, sa teškoćom i bolom obavljati posao (o zubaru, lekaru i sl.)"; "Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, t"). Кикинда [1]
  6. ˜ ko crna zemlja [1]
  7. ˜ ko top ("imati tešku narav"). Јасеново [1]
  8. ˜ ko vrȅća Сомбор [1]
  9. teško ko olovo Јасеново [1]
  10. ˜ kao grȍm ("veoma težak"; "Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm"). Итебеј [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 32, 110.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  5. 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 26.
  8. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
  9. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 65.
  12. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.

Напомене

[уреди]