те́жак

те́жак

те́жак (српски, lat. téžak)[уреди]

Именица[уреди]

те́жак, ж

Прилог[уреди]

те́жак, прил.

Категорије: кол.одр. вид.


Облици:

  1. те́шка, тежак, те́шко [1]
  2. тежак [1]
  3. -а, тежак, -о [1]
  4. узвика, служби, тежак [1]

Значења:

  1. Који има велику тежину (с обзиром на масу, величину). [1]
  2. Радна кола за превоз балвана. [1]
  3. Врста мушких папуча које су између ђона и табана имале сено умешано у глину. [1]
  4. Који је од дебелог, густог материјала (о одећи, тканини). [1]
  5. Који садржи разних супстанци више него што треба (о води). [1]
  6. Надувен, надут (због нагомилавања хране или течности). [1]
  7. Који се с муком подноси, мучан. [1]
  8. Трудница. Ново Милошево[1]
  9. Тврд, чврст, тешко обрадив, неплодан (о земљишту). [1]
  10. С муком, с напором, напорно. [1]
  11. Споро, с тешкоћом. [1]
  12. Сумњиво је, није вероватно, мали су изгледи. [1]
  13. За изражавање бола, жалости, страха: јао, куку, леле. [1]

Примери:

  1. Како да ка̑жем, и̏ма те́шких ко́ња̄. Бачка Паланка [1]
  2. Дро̏пља — ка̏о ћу̑рка, ве̏лика, де̏вет ки̑ла, де̏сет ки̑ла (спо̏ро лѐту, те́шке; ви̏ше жу́те) — је̑ се, ко̏ље̄ се. [2] [3] [4] [5] Ново Милошево Чуруг Госпођинци Српски Крстур Деска [1]
  3. На својим коњима — штајерцима довукли су тешка кола са сандуцима пуним икона, рубља и одеће. [6] [7] [8] Платичево Кленак Крчедин [1]
  4. Данас их називају „старе или тешке” папуче. Нису имале пете. Тешке су биле услед тога што им је између ђона и табана стављено сено умешено у глину. [9] Вршац [1]
  5. Та̑ тулу̀зина те̑шка као гро̏м. [2] Итебеј [1]
  6. А о̀ни обу́чени, бо̏же, на мо̀мку чи̏зме до̀ коле̄на, со̏мотски капу́ти, па астра̀га̄нске кра́гне, а на̀ њо̄ј свѝлена ма̀рама, о̀на што ду́би она̀ко, те́шка, ја́рка, а на њѐму шу̀бара. Кула [1]
  7. Ал на̏ша во̀да бу̀на̄рска ни́је би́ла до̀бра. Би́ла је ова̀ко за у̏потребу, ал не̏ баш би́ла за пи́ће, не̏ка те́шка. Кула [1]
  8. Ка̏ко ма́лко је̑м ви̏ше, о̏ма ни́ ми до̀бро, сто̀ма̄к ми та̀ко те́жак. [5] Зрењанин [1]
  9. Бѝло [ј]е те́шка живо̀та. [10] Итебеј [1]
  10. Ред је да још на прагу куће попије чашу вина, а она је — како кажу многи кумови — „најтежа чаша”. [11] [1]
  11. Нѐвештима је те́шко. [1]
  12. Та̀ко те́шко ра̑ди. [10] [2] [12] Фаркаждин Бока Чип [1]
  13. Би́ло је те́шко за вре́ме окупа́ције. Бачко Петрово Село [1]
  14. За жене̑ [ј]е те́шко. [2] Житиште [1]
  15. Да̀да је те́шко. [1]
  16. Пра̏ила фла̏стер за ра̏не што се пока̑жу на но̀гама [...] а те̏шко зара́сту. Избиште [1]
  17. Те́шко да су на̀шли што̀год. [2] Бока [1]
  18. Те̏шко да ће до́ћи вечѐрас. Каћ [1]
  19. Тешко мени! Јасеново [1]
  20. Те̏шко о̀ним ко ни̏шта не̏ зна. [2] Итебеј [1]
  21. Јо̑ј, те̏шко њо̑ј. Кула [1]
  22. Те̏шко на̏ма. [1]


Изведене речи:

  1. те̑шки [1]


Синоними:

  1. теретан [1]
  2. бременита Черевић Бегеч Банатско Аранђелово Ново Милошево Црвена Црква [1]


Изрази:

  1. ˜ ко блато [1]
  2. Нѝјете́шко ра̑ден би̏ти, ал јете́шко га̏зду слу́жити Ново Милошево [1]
  3. те́шка на̀ мужи ("која тешко пушта млеко (о крави)"). Сот [1]
  4. Бла̏го о̀ном за̀ ким ла̏ју,те̏шко о̀ном за̀ ким жа̏лу ("све је подношљиво док је човек жив"). Ново Милошево [1]
  5. иматитешку руку ("бити неумешан, невешт, са тешкоћом и болом обављати посао (о зубару, лекару и сл.)"; "Народ верује да постоје бербери лаке и тешке руке, т"). Кикинда [1]
  6. ˜ ко црна земља [1]
  7. ˜ ко топ ("имати тешку нарав"). Јасеново [1]
  8. ˜ ко вре̏ћа Сомбор [1]
  9. тешко ко олово Јасеново [1]
  10. ˜ као гро̏м ("веома тежак"; "Та̑ тулу̀зина те̑шка као гро̏м"). Итебеј [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 32, 110.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  5. ↑ 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  7. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 26.
  8. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
  9. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.
  10. ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 65.
  12. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=те́жак&oldid=204464”