suša

suša

Српски

suša (српски, ћир. суша)

Падеж Једнина Множина
Номинатив suša suše
Генитив suše suša
Датив suši sušama
Акузатив sušu suše
Вокатив sušo suše
Инструментал sušom sušama
Локатив suši sušama


Именица

suša, ж

Sušno tlo

Облици:

[1.1.] sȗša, sȕša Сремска Митровица, Вршац, Батања [1] [2]

Слогови: su-ša,  мн. su-še


Значења:

[1.] Dugotrajno vreme bez kiše. [2]
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na imenicu muškog roda शोषु [3] (čita se) šošu, istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Примери:

[1.1.] Sȁd počim je bíla sȗša, pògače dȍbiju sámo rȃdnici, tȋ što rȃdu na ùljaru — tȏ je zȏb za krȁvu. [4] Зрењанин [2]
[1.2.] Vìdiš kȁko [je] kad nȇma kȉše, sȗša kȁko je. Кула [2]
[1.3.] Kad je sȗša, kad je nȅpogodno vréme, jel uvȁti kȉša orȃnje pa ne mȍž onu kȍru da rȁdi da propȁdne tȍ zȑno, e ȍndak mȏra nȁnovo da preȍre. [5] Јасеново, Госпођинци, Ново Милошево, Избиште [2]

Изрази:

[1.4.] Nit usȗši glȃda, nit u kȉši rȍda ("nikako"). Нови Бечеј [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

Референце

  1. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Sanskrt: [[1]]
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.

Сродни чланци са Википедије:

[1] suša