Пређи на садржај

суша

суша

Српски

суша (српски, lat. suša)

Падеж Једнина Множина
Номинатив суша суше
Генитив суше суша
Датив суши сушама
Акузатив сушу суше
Вокатив сушо суше
Инструментал сушом сушама
Локатив суши сушама


Именица

суша, ж

Сушно тло

Облици:

[1.1.] су̑ша, су̏ша Сремска Митровица, Вршац, Батања [1] [2]

Слогови: су-ша,  мн. су-ше


Значења:

[1.] Дуготрајно време без кише. [2]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода शोषु [3] (чита се) шошу, истоветног значења као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Са̏д почим је би́ла су̑ша, по̀гаче до̏бију са́мо ра̑дници, ти̑ што ра̑ду на у̀љару — то̑ је зо̑б за кра̏ву. [4] Зрењанин [2]
[1.2.] Вѝдиш ка̏ко [је] кад не̑ма ки̏ше, су̑ша ка̏ко је. Кула [2]
[1.3.] Кад је су̑ша, кад је не̏погодно вре́ме, јел ува̏ти ки̏ша ора̑ње па не мо̏ж ону ко̏ру да ра̏ди да пропа̏дне то̏ зр̏но, е о̏ндак мо̑ра на̏ново да прео̏ре. [5] Јасеново, Госпођинци, Ново Милошево, Избиште [2]

Изрази:

[1.4.] Нит усу̑ши гла̑да, нит у ки̏ши ро̏да ("никако"). Нови Бечеј [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

Референце

  1. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Санскрт: [[1]]
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.

Сродни чланци са Википедије:

[1] суша