sreda

sreda

Српски

sreda (српски, ћир. среда)

Падеж Једнина Множина
Номинатив sreda srede
Генитив srede sreda
Датив sredi sredama
Акузатив sredu srede
Вокатив sredo srede
Инструментал sredom sredama
Локатив sredi sredama


Именица

sreda, ж

Слогови: sre-da,  мн. sre-de


Облици:

  1. sréda [1]

Претходни: utorak
Следећи: četvrtak

Значења:

  1. Treći dan u nedelji (sedmici). Dan posle utorka i pre četvrtka. [1]
  2. Prva sreda posle Uskrsa. [1]
  3. Sreda pred Uskrs. Вршац[1]
  4. Prva sreda uskršnjeg posta. Вршац[1]
  5. Isto. Вршац[1]
  6. Mesto (više ili manje) udaljeno od krajeva čega, središte, centar. [1]
  7. Vrsta dečije igre. [2][1]
  8. Tačka ili položaj koji se ne nalazi tačno na sredini. Нови Бечеј[1]
  9. Unutrašnjost hleba, mekši deo hleba. [1]

Примери:

  1. Karaševci smatraju da je za početak radova najpogodniji dan „ponedelnik", ali može se rad započeti i „u sredu". [3] Крашово [1]
  2. Ù srēdu sam i[h] okúpala, presvúkla i tȏ zȁjtra, i dȉ su bíli, štȁ su rádili, a prȉdveče dòšli kàvani ko da su se váljali u blȁto. [4] Јаша Томић Дероње Нови Кнежевац Ново Милошево Елемир Шурјан Бока Неузина Избиште Чента [1]
  3. Prva sreda po Uskrsu je „garava sreda". Toga dana najstariji momci u selu vuku panj kroz selo sa nekoliko svojih nagaravljenih drugova uz pratnju svirača. [5] Остојићево [1]
  4. Preséci pȓvo kȍre po srédi, da vȉdimo kȁko će ȍnak da bȉde, pa ȍnak mȁži i rȇđaj jèdno nȁ drugo da bȉde lȇp fȉlovan kòlāč. [6] [7] [8] Јаша Томић Добринци Руменка Каћ Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Башаид Итебеј Кумане Житиште Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Чента Баранда Вршац Павлиш Црвена Црква Калаз Деска [1]
  5. Tȏ što ìde po srédi — tȏ je slȅme. Мартонош [1]
  6. Tȏ su ìgrale dvȅ dèvōjke i mòmak u srédi. Лаћарак [1]
  7. Meni oceci od srede. Нови Кнежевац [1]


Синоними:

  1. sredina [1]


Изрази:

  1. Fale mu ˜ i krajevi ("sve mu nedostaje"). Сомбор [1]

Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.
  3. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93, 95.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.

Сродни чланци са Википедије:

[1] sreda