среда

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

sreda

sreda (српски, ћир. среда)[уреди]

Именица[уреди]

sreda, ж

Облици:

  1. sréda [1]

Значења:

  1. Treći dan u nedelji. [1]
  2. Prva sreda posle Uskrsa. [1]
  3. Sreda pred Uskrs. Вршац[1]
  4. Prva sreda uskršnjeg posta. Вршац[1]
  5. Isto. Вршац[1]
  6. Mesto (više ili manje) udaljeno od krajeva čega, središte, centar. [1]
  7. Vrsta dečije igre. [2][1]
  8. Tačka ili položaj koji se ne nalazi tačno na sredini. Нови Бечеј[1]
  9. Unutrašnjost hleba, mekši deo hleba. [1]

Примери:

  1. Karaševci smatraju da je za početak radova najpogodniji dan „ponedelnik", ali može se rad započeti i „u sredu". [3] Крашово [1]
  2. Ù srēdu sam i[h] okúpala, presvúkla i tȏ zȁjtra, i dȉ su bíli, štȁ su rádili, a prȉdveče dòšli kàvani ko da su se váljali u blȁto. [4] Јаша Томић Дероње Нови Кнежевац Ново Милошево Елемир Шурјан Бока Неузина Избиште Чента [1]
  3. Prva sreda po Uskrsu je „garava sreda". Toga dana najstariji momci u selu vuku panj kroz selo sa nekoliko svojih nagaravljenih drugova uz pratnju svirača. [5] Остојићево [1]
  4. Preséci pȓvo kȍre po srédi, da vȉdimo kȁko će ȍnak da bȉde, pa ȍnak mȁži i rȇđaj jèdno nȁ drugo da bȉde lȇp fȉlovan kòlāč. [6] [7] [8] Јаша Томић Добринци Руменка Каћ Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Башаид Итебеј Кумане Житиште Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Чента Баранда Вршац Павлиш Црвена Црква Калаз Деска [1]
  5. Tȏ što ìde po srédi — tȏ je slȅme. Мартонош [1]
  6. Tȏ su ìgrale dvȅ dèvōjke i mòmak u srédi. Лаћарак [1]
  7. Meni oceci od srede. Нови Кнежевац [1]


Синоними:

  1. sredina [1]



Изрази:

  1. Fale mu ˜ i krajevi ("sve mu nedostaje"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.
  3. Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93, 95.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.

Напомене[уреди]