sestra
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
sestra
sestra (српски, ћир. сестра)[уреди]
Именица[уреди]
sestra, ж
Облици:
Значења:
- Kći istih roditelja u odnosu na ostalu decu tih roditelja. [1]
- Kći istog oca u odnosu na drugu decu tog oca. [1]
- Isto. Вршац[1]
- Kći očevog ili majčinog brata ili sestre. [1]
- Stričeva kći. [1]
- Tetkina kći. Ново Милошево Иванда[1]
- Ujakova kći. [1]
- Isto. Вршац[1]
- Medicinska sestra; bolničarka. [1]
- Pripadnica ženskog manastira, monahinja. [1]
- Isto. Вршац[1]
Примери:
- Mladi su u braća mladoženjina „deveri” a njegove sestre zove „sestre”. [2] Крашово [1]
- Bílo je nȃs šȇs sestára. Бечеј [1]
- Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Шимановци [1]
- Zòvem òve kòmšije izà kuće i isprèt kuće, pȍslekana zòvem sèstru i zȅta, a zòvemo i kȗma. [3] [4] [5] Итебеј Сремска Каменица Сремска Митровица Мартонош Сивац Госпођинци Жабаљ Нови Сад Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Кумане Арадац Зрењанин Јаша Томић Томашевац Бата [1]
- Pȍštovo me ko sȅstru. Павлиш Ново Милошево Јасеново [1]
- Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Избиште [1]
- Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Банатска Паланка Велики Гај Вршац [1]
- Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉce, ȕjaci, ȗjna. Избиште [1]
- Mȏj dȅda je ìmō séstru svòju ròđenu. Лаћарак [1]
- S òcā su bíle sèstre. [6] Деска [1]
- A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Бачинци Иванда [1]
- Ȅ, bȍže, Mȁja, da ti dìvānim kȁko je bílo kàdgod kad se venčávala mòja sèstra òd ujāka. Кула Ново Милошево Иванда [1]
- Dȍktor je stȁjo pored mȅne, ȍn i séstra. Вршац [1]
- Kòd nje je bȉo sèstrīn sȋn. Визић [1]
- Dr̀ži sȅdam-ȍsam gȕsāka, náročito nȁša príja, sèstrina mi svȅkrva. [6] Ловра Мартонош Деска [1]
- Ȉmam sèstrinu ćérku u Sàrajevu. Бечеј [1]
Изрази:
- Sèstru ti ("blaga psovka"). Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 125, 151, 152.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 157, 161.
- ↑ 6,0 6,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем