Пређи на садржај

salaš

salaš

salaš (српски, ћир. салаш)

[уреди]

Именица

[уреди]

salaš, м

Категорије: паст.паст.


Значења:

  1. Poljsko imanje izvan sela s kućom i ekonomskim zgradama. [1] Сенпетер[2]
  2. Ukras od testa na božićnom kolaču. [2]

Примери:

  1. Bílo je saláša vȉše. [3] Бајша [2]
  2. Ìmali tȅ sȁlāše nȅke. Лаћарак [2]
  3. Sȁlāš ȉsto. Mȋ smo ìmali, al kòd nās sad nȇma. Tȏ je svȅ pòkvāreno. Ȉma na kìkindski drȕm, tȗ ȉma salašéva. [4] [3] Башаид Вашица Ердевик Мартинци Шуљам Вогањ Хртковци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Сента Сомбор Мол Бачко Петрово Село Стапар Кула Србобран Деспотово Госпођинци Бођани Ђурђево Руменка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Добрица Црепаја Панчево [2]
  4. Mòja ćérka kad se ȕdala, òčla u Bečkèrek i kȃže da pròdam jȃ sȁlaš i da dȏđem kòd nji. A sȁd, kako svȅ kȏšta mlȍgo, da vȉdiš kako joj dòbro dȏđe. [5] [3] Бока Сремска Рача Јарак Лединци Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Српски Крстур Радојево Српска Црња Итебеј Јаша Томић Шурјан Неузина Велико Средиште Алибунар [2]
  5. I tàko smo mȋ kao skȍjevci ìšli lȅti tȁm na tȃj sȁlaš, tȁm noćívali. Лаћарак [2]
  6. Ȉmam sàlāš na bȍljom mȅstu neg nȉko. [6] Госпођинци [2]
  7. I svȇt bȅžo ȕ atar na sàlāš. Товаришево [2]
  8. Ȏn će i prezímiti na salášu. Бачинци [2]
  9. Ȍde ȕ Srēm, nàšo tȁmo bògatu, ȉma stȏ lȃnaca zèmlje, sàlāš, jedìnica, nȇma dèce, ȉma čȍpor ováca, ȉma svȅ. [7] [8] [9] [3] Ђала Сот Визић Нештин Лаћарак Суботица Мартонош Пачир Обзир Сомбор Мол Дрљан Стапар Кула Србобран Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Дероње Равно Село Змајево Ченеј Жабаљ Каћ Шајкаш Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Нови Бечеј Кумане Тараш Орловат Деска [2]
  10. Kòje ljȗdi, kòje žéna, kóje déca, pa kad sùbotom dȍbiju plátu, nȇ [i]de svȁki kȕći, već òdānde sà salaša u Segèdīn ìde da kȗpi štȁ mu trȅba da donèse kȕći. Ђала Меленци Ковин [2]
  11. Salašem se naziva i onaj deo kućnog dvorišta u kome se nalazi zgrada i ograda u kojima ovce zimuju. [2]
  12. Ȏvce su u salášu bíle. Sàlāš, ògrādi se tàko sàlāš i tȗ bȕdu ȏvce ko dr̀ži kȕći, a nȁše su bíle nȁpolju. [3] Перлез Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Житиште Арадац Ботош Добрица Сакуле Црепаја Сефкерин [2]
  13. Ȍndak i[h] vȍdi u štȁle, ȍndak i[h] vȍdi tȁmo di je salȃš od ováca, pa kȍčine kod svínja pokazȋva, svȅ mogȕće. [3] Јасеново Маргита Вршац Алибунар [2]
  14. Tor za ovce — salaš [...] načinjen je od pruća, granja, trske ili, u novije vreme, tj. tokom 20. veka, od dasaka. [10] Ватин Павлиш Избиште Потпорањ Загајица [2]
  15. Tȏ je sȁlāš ògrāđen, tȏ múzedu ȏvce. Kad òćedu da múzu ȏvce ù tāj sȁlāš, ùteradu svȅ ȏvce i na úlazu tȗ čòban sȅdne. [3] Башаид Конак [2]
  16. Salȃš se zòve nȁpolje. [3] Вршац Алибунар Избиште Јасеново [2]
  17. Sȁd baš Lȗka nàmēšća dvȃ válova tȗ u sȁlaš, òni što su bíli tȗ, se probúšili, pa cúrili. [3] Јаша Томић Радојево Српска Црња Итебеј Шурјан Бока Неузина Велико Средиште [2]
  18. Svȋnje su bíle u sàlāš. [11] [3] Житиште Итебеј Опово [2]
  19. Oprȁviš [od zakona] i gúmno i ȏvce, saláši i svínju da ȉmaš u kȕću. Банатска Паланка [2]


Синоними:

  1. guvno [2]
  2. naslon [2]
  3. tor [2]
  4. obor [2]


Референце

[уреди]
  1. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 27.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 224.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 15.
  8. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.
  11. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=salaš&oldid=654950”