салаш

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

салаш

салаш (српски, lat. salaš)[уреди]

Именица[уреди]

салаш, м

Категорије: паст.паст.


Значења:

  1. Пољско имање изван села с кућом и економским зградама. [1] Сенпетер[2]
  2. Украс од теста на божићном колачу. [2]

Примери:

  1. Би́ло је сала́ша ви̏ше. [3] Бајша [2]
  2. Ѝмали те̏ са̏ла̄ше не̏ке. Лаћарак [2]
  3. Са̏ла̄ш и̏сто. Ми̑ смо ѝмали, ал ко̀д на̄с сад не̑ма. То̑ је све̏ по̀ква̄рено. И̏ма на кѝкиндски дру̏м, ту̑ и̏ма салаше́ва. [4] [3] Башаид Вашица Ердевик Мартинци Шуљам Вогањ Хртковци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Сента Сомбор Мол Бачко Петрово Село Стапар Кула Србобран Деспотово Госпођинци Бођани Ђурђево Руменка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Добрица Црепаја Панчево [2]
  4. Мо̀ја ће́рка кад се у̏дала, о̀чла у Бечкѐрек и ка̑же да про̀дам ја̑ са̏лаш и да до̑ђем ко̀д њи. А са̏д, како све̏ ко̑шта мло̏го, да ви̏диш како јој до̀бро до̑ђе. [5] [3] Бока Сремска Рача Јарак Лединци Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Српски Крстур Радојево Српска Црња Итебеј Јаша Томић Шурјан Неузина Велико Средиште Алибунар [2]
  5. И та̀ко смо ми̑ као ско̏јевци ѝшли ле̏ти та̏м на та̑ј са̏лаш, та̏м ноћи́вали. Лаћарак [2]
  6. И̏мам са̀ла̄ш на бо̏љом ме̏сту нег ни̏ко. [6] Госпођинци [2]
  7. И све̑т бе̏жо у̏ атар на са̀ла̄ш. Товаришево [2]
  8. О̑н ће и прези́мити на сала́шу. Бачинци [2]
  9. О̏де у̏ Сре̄м, на̀шо та̏мо бо̀гату, и̏ма сто̑ ла̑наца зѐмље, са̀ла̄ш, једѝница, не̑ма дѐце, и̏ма чо̏пор ова́ца, и̏ма све̏. [7] [8] [9] [3] Ђала Сот Визић Нештин Лаћарак Суботица Мартонош Пачир Обзир Сомбор Мол Дрљан Стапар Кула Србобран Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Дероње Равно Село Змајево Ченеј Жабаљ Каћ Шајкаш Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Нови Бечеј Кумане Тараш Орловат Деска [2]
  10. Ко̀је љу̑ди, ко̀је же́на, ко́је де́ца, па кад су̀ботом до̏бију пла́ту, не̑ [и]де сва̏ки ку̏ћи, већ о̀да̄нде са̀ салаша у Сегѐдӣн ѝде да ку̑пи шта̏ му тре̏ба да донѐсе ку̏ћи. Ђала Меленци Ковин [2]
  11. Салашем се назива и онај део кућног дворишта у коме се налази зграда и ограда у којима овце зимују. [2]
  12. О̑вце су у сала́шу би́ле. Са̀ла̄ш, о̀гра̄ди се та̀ко са̀ла̄ш и ту̑ бу̏ду о̑вце ко др̀жи ку̏ћи, а на̏ше су би́ле на̏пољу. [3] Перлез Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Житиште Арадац Ботош Добрица Сакуле Црепаја Сефкерин [2]
  13. О̏ндак и[х] во̏ди у шта̏ле, о̏ндак и[х] во̏ди та̏мо ди је сала̑ш од ова́ца, па ко̏чине код сви́ња покази̑ва, све̏ могу̏ће. [3] Јасеново Маргита Вршац Алибунар [2]
  14. Тор за овце — салаш [...] начињен је од прућа, грања, трске или, у новије време, тј. током 20. века, од дасака. [10] Ватин Павлиш Избиште Потпорањ Загајица [2]
  15. То̑ је са̏ла̄ш о̀гра̄ђен, то̑ му́зеду о̑вце. Кад о̀ћеду да му́зу о̑вце у̀ та̄ј са̏ла̄ш, у̀тераду све̏ о̑вце и на у́лазу ту̑ чо̀бан се̏дне. [3] Башаид Конак [2]
  16. Сала̑ш се зо̀ве на̏поље. [3] Вршац Алибунар Избиште Јасеново [2]
  17. Са̏д баш Лу̑ка на̀ме̄шћа два̑ ва́лова ту̑ у са̏лаш, о̀ни што су би́ли ту̑, се пробу́шили, па цу́рили. [3] Јаша Томић Радојево Српска Црња Итебеј Шурјан Бока Неузина Велико Средиште [2]
  18. Сви̑ње су би́ле у са̀ла̄ш. [11] [3] Житиште Итебеј Опово [2]
  19. Опра̏виш [од закона] и гу́мно и о̑вце, сала́ши и сви́њу да и̏маш у ку̏ћу. Банатска Паланка [2]



Референце[уреди]

  1. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 3,9 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 27.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 224.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9, 15.
  8. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 159.
  9. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 189.
  11. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]