guvno

guvno

guvno (српски, ћир. гувно)[уреди]

Именица[уреди]

guvno, с

Категорије: риб.


Облици:

  1. gúvno [1]

Значења:

  1. Zadnje, ekonomsko dvorište. [1]
  2. Prostor u dvorištu (obično utabano zemljište) gde se vrlo. [2] Кикинда Јарковац Јасеново[1]
  3. Prostor u dvorištu gde se ostavlja slama, seno i dr. [3] Остојићево Јасеново[1]
  4. Prostor na kraju sela gde se sadeva slama, seno i sl. [1]
  5. Prostor za zajedničku vršidbu, obično na kraju sela. [1]
  6. Vrsta božićnog kolača; ukras od testa na božićnom kolaču. [1]

Примери:

  1. Već nèdelju dána níje dòšo do gúvna da me pȋta dal mi trȅba pȍmoć. [4] [5] Ченеј Бачинци Лаћарак Госпођинци Каћ Бегеч Ново Милошево Иланџа Ловра [1]# Камару сам оправио насред гумна. [6] [7] Црвена Црква Пивнице [1]
  2. Povrtnjak ili bašča je iza gumna. Платичево [1]# За̀то се и о́де зва́ло гу́вно за̀то што ту̑ вр́ло се. Ту̑ се све̏: и се̑но, и сла̏ма, и де̏телина. Свилош [1]
  3. Gúvno za vr̀šidbu. Na kònje smo vŕli pre nȅgo što je pȓvi rȁt ìzbio. [8] [9] [10] Бачко Градиште Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Черевић Шуљам Јарак Вогањ Лединци Врдник Хртковци Платичево Буковац Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Мартонош Сента Пачир Сомбор Сивац Дрљан Стапар Кула Лалић Дероње Равно Село Бођани Товаришево Ђурђево Каћ Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Радојево Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Конак Ботош Перлез Добрица Сакуле Алибунар Сефкерин Омољица Ковин Помаз Деска Иванда [1]# Око гумна је још увек било раштркане плеве. Нови Бечеј [1]# Се̑но се са̀дене у ка̀мару, и̏сто сла̏ма у ка̀мару, гу́вно се ка̑же. [8] Буковац [1]
  4. Posle ručka ih izveo na guvno da se čisti mesto za snašanje krstina i denenje kamare. Сомбор [1]
  5. P[a] ȍndak se tȏ bȃca i nasàđīva na gúvno. [8] [11] Ђала Јамена Вашица Бачинци Сремска Рача Ердевик Сусек Свилош Лаћарак Шуљам Вогањ Лединци Врдник Хртковци Платичево Шатринци Добринци Обреж Прхово Чортановци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Пачир Сивац Лалић Дероње Равно Село Госпођинци Товаришево Ченеј Руменка Бегеч Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Бока Омољица Ковин Иванда [1]# На̀терај ко̏ла у гу́вно уж ђу̏бре па ћемо то̀варӣти. [8] Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Шуљам Прхово Угриновци Дероње Равно Село Бегеч Иванда [1]# Покупи то смеће, па носи на гу́мно. [8] Обреж Долово [1]# Ко и̏ма ма̑ло дво̏рӣште, а пао̀рише та̀ко мло̏го ко ми̑, па да је те́сно, да нѐ мож дову́ћи сву сла̏му и се̑но ку̏ћи, о̏нда на̀ крај сѐла и̏ма сва̏ко па́рче зѐмље, па се зо̀ве гу́вно, па се са̀дене та̀мо. [8] Лалић [1]
  6. Kad pȍčne vozȉdba, ȍndak svȁki íde u gúvno i zabelȅži sȅbe plȁc dȉ će da sadȇva žȉto. [8] [12] Вршац Лаћарак Суботица Перлез [1]
  7. Kȁko su ìšli u pútu, tȗ, gȍre na drùmu, pred nȁši gȗvana, bíla nȅka dvȃ vojníka. Визић [1]# Ми̏ па̏ори ка̑жемо а̀влија, има̏ло који су око гра̑да — та̏мо је бѝло, на гу́мно се ву́кло. Томашевац [1]# Гла̑дно гу́вно — то̑ је кад се вр́ше у про̀леће, у̏ лето ра̀није, за це́ло сѐло. То̑ се зо̀ве гла̑дно гу́вно, пре вр̀шидбе. [8] Шатринци Јамена Вашица Сот Вогањ Хртковци Чортановци Угриновци Стари Сланкамен Бољевци Сурдук Суботица [1]
  8. Glȃdno gúvno, na ledìnama, pa kad vȍzim jȃ vȏz, tȋ vȏz, ȍnda svȉ tȗ. Шуљам [1]# То̑ је би́ло гу́вно. У Ба̑чкој ка̑жу са̏лаш. [8] Свилош Мартинци [1]# О̏нда пра̏вила је не̏ко гу́вно та̏мо. Стари Сланкамен [1]
  9. Pa gúvno nàpravīš, pa nàpravīš pétla i kòkošku, pa pȉliće, tȏ svȅ vàko jèdān krȗg od tȇsta pa tȁmo nàrēđaš. Суботица Черевић Мартонош Ђурђево Нови Сад [1]# Ша̏ка и вино̏град и гу́мно и се̑на пра̏ву о[д] те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]
  10. Ȍnda prȁim gúmno, pogȁču. Избиште Банатска Паланка [1]# По „гувну” се поспе мало пшенице и кукуруза, начини од теста слама, штала и др. [13] [14] [15] Јарковац Остојићево [1]# То [кеца] уме да потре рибу, нарочито зими кад је риба на спавању и кад наиђе на то гувно. [16] Босут [1]


Изрази:

  1. Nasađivatigumno ("pripremati snopove žita za vršenje, stavljati ih na gumno"; "„Ajde, ustajte, ta nikad se nećete naspavati! Treba gumno da nasađivamo”!"). Мокрин [1]
  2. Jesti dok je na guvnu ("jesti, služiti se dok je na gomili, sveže (kad je svinjokolj, berba vinograda), dok ima"; "Jedite dok je na guvnu"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 148.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 56.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 84.
  7. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 104.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 8,8 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 279, 323.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 130, 379, 535.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 278.
  13. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  14. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  15. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  16. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]