čopor

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

čopor

čopor (српски, ћир. чопор)[уреди]

Именица[уреди]

čopor, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. čȍpor, čȍpōr [1]
  2. čȍpor [1]

Значења:

  1. Skup životinja. [1]
  2. Veliki broj, gomila. [1]

Примери:

  1. Stoka se čuva u „čoporima”, osim konja koji se čuvaju u „ergelama”. [2] [1]
  2. Bilo je u selu devet domaćinstava koja su imala „čopore” od po 300 ovaca i čuvali ih svaki za sebe. [3] Јарковац [1]
  3. Ȍde ȕ Srēm, nàšo tȁmo bògatu, ȉma stȏ lȃnaca zèmlje, sàlāš, jedìnica, nȇma dèce, ȉma čȍpōr ováca, ȉma svȅ. [4] [5] [6] Ђала Сремска Митровица Змајево Госпођинци Шајкаш Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Зрењанин [1]
  4. Stȏ komádā ovácā, stȏ komádā svínjā, čȍpor kónja — sȁmo pȅ[t]-šȇs komádā. Бачинци [1]
  5. Ȉmam céli čȍpor čuščíća. Српска Црња [1]
  6. Tȗ su tȅrali čȍpore s mȃrvom, te su pòili. [7] [8] [9] [5] [6] [10] Бока Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Кукујевци Мартинци Ердевик Визић Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Инђија Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Дероње Госпођинци Товаришево Каћ Бачка Паланка Бегеч Футог Ђала Санад Мокрин Кикинда Итебеј Међа Тараш Зрењанин Перлез Фаркаждин Опово Црепаја Јасеново [1]
  7. Ìdu mòmci, skȕpe se òni u čȍporu, pa sȁd ìdu gde ȉma dèvojāka, pa će da ih polívaju. Кула [1]
  8. Ȉma čȍpor ováca. Ђала [1]
  9. Pred našu kuću svaki dan ima ceo čopor deca. Јасеново Бачинци Тараш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 103.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 95, 101. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338, 341.
  9. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 20, 150, 423, 452.

Напомене[уреди]