рој

рој

Српски

рој (српски, ћир. рој)

Падеж Једнина Множина
Номинатив рој ројеви
Генитив роја ројева
Датив роју ројевима
Акузатив рој ројеве
Вокатив роју ројеви
Инструментал ројем ројевима
Локатив роју ројевима


Именица

рој, м

Категорије: об.


Облици:

  1. рȍј [1]

Слогови: рој,  мн. ро-је-ви


Значења:

  1. Гомила, мноштво инсеката у лету. [1]
  2. Скуп пчела које су се излегле од једне матице у истој кошници и чине посебну заједницу. [1]
  3. Рој који се други изроји. [1]
  4. Рој који је изашао на Ђурђевдан. [1]
  5. Рој који је изашао на Духове. [2] Сомбор, Бочар[1]
  6. Исто. [2] Маргита, Ковин[1]
  7. Рој који је изашао на Светог Илију. [2] Ковин[1]
  8. Рој који је изашао у мају. [1]
  9. Рој који се први изроји. [1]
  10. Исто. [2] Пећинци, Пачир, Деспотово, Змајево[1]
  11. Рој који је изашао на Спасовдан. [2] Сомбор, Бочар, Меленци[1]
  12. Рој који се трећи по редоследу изроји. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

  1. Изроȉо се рȏј. [3] [4] [5] [6] [2] Избиште, Јамена, Вашица, Моровић, Бачинци, Кукујевци, Ердевик, Нештин, Визић, Дивош, Сусек, Лаћарак, Свилош, Сремска Митровица, Черевић, Бешеново, Кленак, Јарак, Рума, Ириг, Сремски Карловци, Обреж, Пећинци, Карловчић, Нови Карловци, Јаково, Суботица, Верушић, Жедник, Пачир, Жедник, Светозар Милетић, Сомбор, Мол, Сивац, Бачко Петрово Село, Бачки Брестовац, Кула, Врбас, Србобран, Бачко Градиште, Чуруг, Деспотово, Дероње, Змајево, Госпођинци, Бођани, Жабаљ, Товаришево, Мошорин, Каћ, Футог, Гардиновци, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Иђош, Кикинда, Бочар, Радојево, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Елемир, Јаша Томић, Зрењанин, Бока, Конак Томашевац Пландиште Маргита, Фаркаждин, Идвор, Велико Средиште, Иланџа, Вршац, Чента, Алибунар, Дебељача, Сефкерин, Крушчица, Дупљаја, Долово, Бела Црква, Баваниште, Дубовац, Омољица, Ковин [1]
  2. Рȏј се дáје, не прòдāје. [2] Нови Карловци [1]
  3. I кад бȕду већ òве млáде мȁтице да се излéгу, стȃра мȁтица ìзлази са рȍјом, а млáда òстаје. [7] Меленци [1]
  4. Ако је рȍј јáки, пропȕсту јȍш нȅку пчȅлу. Избиште [1]
  5. Дрȕги рȏј ìзлази после дȅвет дáна. [2] Чента, Визић, Кленак, Рума, Пачир, Бођани, Товаришево, Гардиновци, Српска Црња, Меленци, Бока, Конак, Маргита, Алибунар, Избиште, Долово [1]
  6. Дрȕги рȏј кад се рȍји, кад изȋђе млȍго мȁтица, већȉном по пóдне, од двȃ до чȅтир сȃта. [2] Велико Средиште [1]
  7. Ђùрђевски рȏј, тȏ је нȃјбољи рȏј, рòјеви су дòбри до Пèтровдȃна. [2] Обреж, Пећинци, Бочар, Меленци, Маргита [1]
  8. Мàјски рòјеви нȃјбољи пр̀венци, нȃјјачи, мòгū се спрȅмити до зíме да презíме сáми. [2] Деспотово, Пећинци, Пачир, Змајево [1]
  9. У пȓвим рȍју нȉкад нȇма млáде мȁтице. [2] Меленци, Јарак, Јаково, Товаришево, Гардиновци, Српски Крстур, Маргита, Велико Средиште [1]
  10. После двȃ дȃна кȍшница пȕсти и трȅћи рȏј, òпет са млáдим мȁтицама. [2] Меленци [1]
  11. Трȅћи рȏј је кòји ìзлази трȋ дȃна после дрȕгог рȍја. [2] Чента, Суботица, Светозар Милетић, Гардиновци, Идвор, Велико Средиште, Вршац, Избиште, Дупљаја, Бела Црква [1]

Изрази:

  1. пчел Бáцати ˜ ("ројити се (о пчелама)"). Идвор [1]

Асоцијације:

[1.1.] крдо, стадо, јато, чопор

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 1666.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 16.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 97.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 147.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 145.

Сродни чланци са Википедије:

[1] рој

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=roj&oldid=700316”