Пређи на садржај

razljučiti

razljučiti

razljučiti (српски, ћир. разључити)

[уреди]

Глагол

[уреди]

razljučiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]

Значења:

  1. Odvojiti jedno od drugoga praveći razliku, razdvojiti. [1]

Примери:

  1. I tȗ je tàko bílo: razljúčilo se, ȍbaška mȕški ȍbaška žȅnski okrȍm ako ȉma svòju žènu i u právu mu stòji da je njègova. [1]
  2. Tȁmo su trážili da se svȁka vȅra ràzljūči. Svȁku vȅru su razljúčili. [2] [3] Итебеј Каћ [1]
  3. Razljuče se i jaganjci od ovaca — majki. [4] Избиште [1]


Синоними:

  1. zalučivati [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 407.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500, 505.
  4. ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 191.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=razljučiti&oldid=369892”