razljučiti
razljučiti
razljučiti (српски, ћир. разључити)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Odvojiti jedno od drugoga praveći razliku, razdvojiti. [1]
Примери:
- I tȗ je tàko bílo: razljúčilo se, ȍbaška mȕški ȍbaška žȅnski okrȍm ako ȉma svòju žènu i u právu mu stòji da je njègova. [1]
- Tȁmo su trážili da se svȁka vȅra ràzljūči. Svȁku vȅru su razljúčili. [2] [3] Итебеј Каћ [1]
- Razljuče se i jaganjci od ovaca — majki. [4] Избиште [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 407.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500, 505.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 191.