разључити
разључити
разључити (српски, lat. razljučiti)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Одвојити једно од другога правећи разлику, раздвојити. [1]
Примери:
- И ту̑ је та̀ко би́ло: разљу́чило се, о̏башка му̏шки о̏башка же̏нски окро̏м ако и̏ма сво̀ју жѐну и у пра́ву му сто̀ји да је њѐгова. [1]
- Та̏мо су тра́жили да се сва̏ка ве̏ра ра̀зљӯчи. Сва̏ку ве̏ру су разљу́чили. [2] [3] Итебеј Каћ [1]
- Разључе се и јагањци од оваца — мајки. [4] Избиште [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 407.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500, 505.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 191.