prut

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

prut

prut (српски, ћир. прут)[уреди]

Именица[уреди]

prut, м

Категорије: об.ков.


Значења:

  1. Otkinuta tanka grana bez lišća koja se upotrebljava za različite svrhe. [1]
  2. Grana bez lišća (obično od vrbe, jasena, topole i sl.) koja se koristi za pletenje korpi, košnica i sl. [1]
  3. Štap sa udicom. [1]
  4. Deo kose koji se grivnom učvršćuje uz kosište. [1]

Примери:

  1. Nàpravim ȏmču na prȗt od vŕbe. Ђала [1]
  2. To se océče jedȃn prȗt od jȁbuke i tȗ se belȅške prȁvu. [2] [3] Избиште Сремска Митровица Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Бегеч Томашевац Уљма [1]
  3. Prȁvile se kȍšnice od prȗća vrbȍvog... četrnȃjst prútova vȇže se gȍre, mȍže i sa dvȁest ȍsam prútova. [4] Конак Јамена Кукујевци Нештин Пећинци Елемир Зрењанин Долово [1]
  4. Kȍšnice su se prȁvile od savìtljivog prȗća. Prȗće se prìvēže i stȇgne se gȍre s nȅkoliko tȁnje prútōva. Ȍnda se nȍvo prȗće ùpliće ù tō što smo privézali. [4] Јамена [1]
  5. I ȍnda jȁ tȍ vèzīvam sa prȗćem i s òtim čȉstimo dvȍrīšte i ȕlicu. Ђала [1]
  6. Kad mȃrva pòjede lȋšće sa tolùzine, ȍndak stáblo prekìćāvamo, prèbīramo, strȗk na strȗk mȅtemo i vȇžemo sa prȗćom jel rȁžnom slȁmom u snòpove i prȁvimo kàmaru. [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Јарак Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Пећинци Обреж Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Мартонош Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Турија Бачко Градиште Дероње Чуруг Деспотово Змајево Бођани Товаришево Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Футог Нови Сад Гардиновци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Ново Милошево Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Вршац Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Избиште Јасеново Долово Дупљаја Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Ловра Деска [1]
  7. Kad smo dòšli do deda Žívine kȕće, a mòja nȁna dr̀ži prȗt i čȅkā me. Бачко Петрово Село [1]
  8. A ùčitelji su, kad dèca skrȋvu, prȗt, i izȋđeš, dȍbiješ bȁtine. Томашевац Черевић Мокрин Ново Милошево [1]
  9. Tȃ Zóra bíla ovàko dòbra i ùmela je òna svȁ, sȁmo vòlela da ùdara štápom, prȗtom po glávi. Лаћарак [1]
  10. A ȏn je ȕzeo prȗt i mène dȁo čètiri na tȗr. Војка [1]
  11. Bȍga mi, mȁti me dòčekala sa prútom. Велики Гај Томашевац [1]
  12. Unútri su stȁvljāni unákrst prútovi na polovìni kȍšnice. [4] Пећинци Јамена Дивош Бођани Радојево Међа Идвор Чента Вршац Дебељача Дупљаја Омољица [1]
  13. A ȕveče òtac océče jèdan prȗt, rážanj. Мартонош [1]
  14. Ȕzme jedan prȗt i túna natȁkne na tȁj prȗt kobasȉce i mȇsa. Вршац Бачко Градиште [1]
  15. može da se peče na ražnju, na prutu [ShLR]. Стари Сланкамен [1]
  16. Prȁvimo rážanj, ot prúta, nadȅne kobasȉce, malo mȇsa i ȍnda idȅ, polȃže mȃrvu. Избиште [1]
  17. Sad slabo ribarim. Oni meni daju pecačku dozvolu... Ja živce nemam... da ja sedim sa prutom. [9] Кленак Мол [1]
  18. Òvo je prȗt za kòsu. Kat kòsa òtpadne, ȍnda òvo ìde sa dvȁ nìtna, tȗ s pròbūši rȕpa i nàmesti. Tȍ se zòve prȗt na kȍsu. Ȍvo ìde na dȑvo, a óde sa dvȁ nìtna na kȍsi. [10] Ириг [1]
  19. Òno je vrȃt ot kòse, a òvo se zòve prȗt ot kòse. [2] [10] Ђала Черевић Нерадин Инђија Крчедин Турија Равно Село Чуруг Жабаљ Бачка Паланка Бегеч Црвена Црква [1]
  20. Na prútu je kòsa nȃjjȁča. [11] Госпођинци Надаљ Чуруг Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Томашевац [1]


Изведене речи:

  1. prȗće [1]


Синоними:

  1. šiba [1]
  2. krstak [1]
  3. ražanj [1]
  4. vrat [1]



Изрази:

  1. Vitak ko ˜ Јасеново [1]
  2. drkćati ko ˜ Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 195.
  4. 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84, 116.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 161.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. 10,0 10,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]