opanak

opanak

Српски

opanak (српски, ћир. опанак)

Падеж Једнина Множина
Номинатив opanak opanci
Генитив opanka opanaka
Датив opanku opancima
Акузатив opanak opanke
Вокатив opanče opanci
Инструментал opankom opancima
Локатив opanku opancima

Опанци шиљкани из Србије

Именица

opanak, m.

Облици:

[1.1] opanci [1]
[1.1] k [1]
[1.1] òpanak, Турија [1]

Слогови: o-pa-nak,  мн. o-pa-nci


Значења:

[1.] Tipična srpska laka obuća (do polovine 20. veka), stanovnika na selu (seljaka), od kože ili gume koja se priteže oko nogu kaišima, oputom ili čim sličnim. [1]
[1.1] U Sanskrtu nailazimo na imenicu ženskog roda उपानह् [2] (čita se) upanah sa značenjem obuća ili sandale. Osim ove reči nailazimo i na pridev सोपानत्क [3] (čita se) sopanatka sa značenjem obuven (nositi cipele), ili pridev सोपानह् [4] (čita se) sopanah sa značenjem obuven ili imati cipele
[2.] Široki opanci bez remena. [1]
[3.] Opanci s dugačkim kaišem koji se obavija oko obojka na listu noge. Вршац[1]
[4.] Isto. Вршац[1]
[5.] Palačinka. [5] Мокрин[1]
[6.] Široki kožni kaiš koji spaja drvenu građu sedla. [1]

Порекло:

[1.1.] Reč opanak vodi poreklo iz praslovenskog jezika, od reči opna ili opona, uz ove reči ide još i arhaična reč opinjati sa kojom su srodne korenske reči zapon ili prepona. Opanke se prave, tako što se opute (kožne vrpce) opinju ili obavijaju oko kožne osnove opanka, a sama ta kožna osnova je opna. Opanak i služi poput svake opne, da obavije, stegne i zaštiti nogu. Sam opanak se prilikom izrade ili obuvanja opinje. Ko sagledava činjenice, može uvideti da reč kojom je opanak imenovan u saglasju od postupka izrade do upotrebne funkcije.

Синоними:

[1.1.] opanka [1]


Примери:

[1.1.] Obuća se sastojala od obojaka i od opanaka, a bile su u upotrebi i čizme. [6] Јарковац [1]
[1.2.] Opanak se sastojao od parčeta debele svinjske kože, duguljastog i četvrtastog, koje se nabiralo kožom ili vrpcom. [7] [1]
[1.3.] S majstorom je išao na pijacu, nosio opanke na prodaju. [8] [9] Долово, Черевић, Силбаш, Товаришево, Обровац, Јасеново [1]
[1.4.] Na glavi su nosili šešire, a na nogama, kada bi izlazili na posao, imali su opanke. [1]
[1.5.] U njegovom opanku noćom spava šarov a u drugom mačka sa pet mačića. Бачка Паланка [1]
[1.6.] Š[t]ȁ si natrkéčio tȇ òpānke nasrȅd vráta da se skr̀njāči nȅko. [10] [11] [12] [13] [14] [15] Јаша Томић, Бачинци, Мартинци, Сусек, Свилош, Сремска Митровица, Краљевци, Шимановци, Војка, Суботица, Пачир, Мол, Сивац, Турија, Чуруг, Равно Село, Змајево, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Вилово, Бегеч, Ђала, Банатско Аранђелово, Санад, Мокрин, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Итебеј, Меленци, Тараш, Елемир, Шурјан, Бока, Неузина, Томашевац, Орловат, Перлез, Фаркаждин, Чента, Деска [1]
[1.7.] Al smo se mórali umesto òpanāka cìpele da bȕdu i tȁk mȁl da s obúčemo. Лаћарак [1]
[1.8.] Ȍndak se trȅbovanje nòsilo za òpānke, za cìpele. Нови Сад [1]
[1.9.] Nàmaži òpānke slàninom da nè budu tvŕdi. [1]
[1.10.] Drótom se òpaso, bȇle šìroke gȁće i òpānke vèlike. [1]
[1.11.] Obȏjke i opȃnke pa kȁiševi. Вршац [1]
[1.12.] Rádio je opȃnke. [1]
[1.13.] Tȍ je opȁnak gȕmen. [16] Избиште, Бочар, Итебеј, Бока, Неузина, Иланџа, Крушчица [1]
[1.14.] „Ajdučki opanci” imaju „lice” ili „obraz” odozgo. [6] [17] Јарковац, Остојићево [1]

Изрази:

[1.15.] Izáći iz opȃnka ("biti seljačkog porekla"). Вршац [1]
[1.16.] sedi, ne deri opanke ("veća je šteta nego korist od nekog posla"). [1]
[1.17.] kȏm obȏjci, kȏm opȃnci ("šta kome dopadne, šta ko dobije"). Вршац, Јасеново [1]
[1.18.] Dèbo òbraz ko òpanak Тараш [1]
[1.19.] imati obraz ko ˜ ("biti bezobziran, bezobrazan"; "Ȉma òbraz ko òpanak"). Тараш [1]
[1.20.] kom opanci, kom obojci ("isto"). [1]

Асоцијације:

[1.1.] obuća, obuven

Изведене речи:

[1.1.] opančar, opančić



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Sanskrt: [[1]]
  3. ↑ Sanskrt: [[2]]
  4. ↑ Sanskrt: [[3]]
  5. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
  6. ↑ 6,0 6,1 Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  7. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 64.
  8. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  9. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 319.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 58, 99, 114, 115, 127, 128, 319.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 23.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 153, 161, 163, 164.
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  14. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  15. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 338.
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  17. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149, 152.

Сродни чланци са Википедије:

[1] opanak

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=opanak&oldid=701989”