opanak

opanak

Srpski

opanak (srpski, ćir. opanak)

Padež Jednina Množina
Nominativ opanak opanci
Genitiv opanka opanaka
Dativ opanku opancima
Akuzativ opanak opanke
Vokativ opanče opanci
Instrumental opankom opancima
Lokativ opanku opancima

Opanci šiljkani iz Srbije

Imenica

opanak, m.

Oblici:

[1.1] opanci [1]
[1.1] k [1]
[1.1] òpanak, Turija [1]

Slogovi: o-pa-nak,  mn. o-pa-nci


Značenja:

[1.] Tipična srpska laka obuća (do polovine 20. veka), stanovnika na selu (seljaka), od kože ili gume koja se priteže oko nogu kaišima, oputom ili čim sličnim. [1]
[1.1] U Sanskrtu nailazimo na imenicu ženskog roda उपानह् [2] (čita se) upanah sa značenjem obuća ili sandale. Osim ove reči nailazimo i na pridev सोपानत्क [3] (čita se) sopanatka sa značenjem obuven (nositi cipele), ili pridev सोपानह् [4] (čita se) sopanah sa značenjem obuven ili imati cipele
[2.] Široki opanci bez remena. [1]
[3.] Opanci s dugačkim kaišem koji se obavija oko obojka na listu noge. Vršac[1]
[4.] Isto. Vršac[1]
[5.] Palačinka. [5] Mokrin[1]
[6.] Široki kožni kaiš koji spaja drvenu građu sedla. [1]

Poreklo:

[1.1.] Reč opanak vodi poreklo iz praslovenskog jezika, od reči opna ili opona, uz ove reči ide još i arhaična reč opinjati sa kojom su srodne korenske reči zapon ili prepona. Opanke se prave, tako što se opute (kožne vrpce) opinju ili obavijaju oko kožne osnove opanka, a sama ta kožna osnova je opna. Opanak i služi poput svake opne, da obavije, stegne i zaštiti nogu. Sam opanak se prilikom izrade ili obuvanja opinje. Ko sagledava činjenice, može uvideti da reč kojom je opanak imenovan u saglasju od postupka izrade do upotrebne funkcije.

Sinonimi:

[1.1.] opanka [1]


Primeri:

[1.1.] Obuća se sastojala od obojaka i od opanaka, a bile su u upotrebi i čizme. [6] Jarkovac [1]
[1.2.] Opanak se sastojao od parčeta debele svinjske kože, duguljastog i četvrtastog, koje se nabiralo kožom ili vrpcom. [7] [1]
[1.3.] S majstorom je išao na pijacu, nosio opanke na prodaju. [8] [9] Dolovo, Čerević, Silbaš, Tovariševo, Obrovac, Jasenovo [1]
[1.4.] Na glavi su nosili šešire, a na nogama, kada bi izlazili na posao, imali su opanke. [1]
[1.5.] U njegovom opanku noćom spava šarov a u drugom mačka sa pet mačića. Bačka Palanka [1]
[1.6.] Š[t]ȁ si natrkéčio tȇ òpānke nasrȅd vráta da se skr̀njāči nȅko. [10] [11] [12] [13] [14] [15] Jaša Tomić, Bačinci, Martinci, Susek, Sviloš, Sremska Mitrovica, Kraljevci, Šimanovci, Vojka, Subotica, Pačir, Mol, Sivac, Turija, Čurug, Ravno Selo, Zmajevo, Gospođinci, Žabalj, Kać, Vilovo, Begeč, Đala, Banatsko Aranđelovo, Sanad, Mokrin, Kikinda, Novo Miloševo, Srpska Crnja, Itebej, Melenci, Taraš, Elemir, Šurjan, Boka, Neuzina, Tomaševac, Orlovat, Perlez, Farkaždin, Čenta, Deska [1]
[1.7.] Al smo se mórali umesto òpanāka cìpele da bȕdu i tȁk mȁl da s obúčemo. Laćarak [1]
[1.8.] Ȍndak se trȅbovanje nòsilo za òpānke, za cìpele. Novi Sad [1]
[1.9.] Nàmaži òpānke slàninom da nè budu tvŕdi. [1]
[1.10.] Drótom se òpaso, bȇle šìroke gȁće i òpānke vèlike. [1]
[1.11.] Obȏjke i opȃnke pa kȁiševi. Vršac [1]
[1.12.] Rádio je opȃnke. [1]
[1.13.] Tȍ je opȁnak gȕmen. [16] Izbište, Bočar, Itebej, Boka, Neuzina, Ilandža, Kruščica [1]
[1.14.] „Ajdučki opanci” imaju „lice” ili „obraz” odozgo. [6] [17] Jarkovac, Ostojićevo [1]

Izrazi:

[1.15.] Izáći iz opȃnka ("biti seljačkog porekla"). Vršac [1]
[1.16.] sedi, ne deri opanke ("veća je šteta nego korist od nekog posla"). [1]
[1.17.] kȏm obȏjci, kȏm opȃnci ("šta kome dopadne, šta ko dobije"). Vršac, Jasenovo [1]
[1.18.] Dèbo òbraz ko òpanak Taraš [1]
[1.19.] imati obraz ko ˜ ("biti bezobziran, bezobrazan"; "Ȉma òbraz ko òpanak"). Taraš [1]
[1.20.] kom opanci, kom obojci ("isto"). [1]

Asocijacije:

[1.1.] obuća, obuven

Izvedene reči:

[1.1.] opančar, opančić



Prevodi

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Sanskrt: [[1]]
  3. ↑ Sanskrt: [[2]]
  4. ↑ Sanskrt: [[3]]
  5. ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 188.
  6. ↑ 6,0 6,1 Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
  7. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 64.
  8. ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13.
  9. ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 319.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 58, 99, 114, 115, 127, 128, 319.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 19, 23.
  12. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 153, 161, 163, 164.
  13. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
  14. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  15. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 338.
  16. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55.
  17. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149, 152.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] opanak

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=opanak&oldid=701989”