Пређи на садржај

jȃk

jȃk

jȃk (српски, ћир. ја̑к)[уреди]

Прилог[уреди]

jȃk, прил.

Категорије: об.одр. вид.прен.


Облици:

  1. jáka, jáko, jak [1]
  2. jak, -o, -a [1]

Значења:

  1. Koji poseduje veliku fizičku snagu, snažan. [1]
  2. Kobila koja hoće da povuče svaki teret. [2] Буковац[1]
  3. Koji dejstvuje velikom snagom. [1]
  4. Upadljiv, izrazit po svojoj osobini (o boji). [1]
  5. Oštar, hladan. [1]
  6. Koji se ističe dobrim kvalitetima; velik. [1]
  7. Kvalitetno pčelinje društvo. [1]
  8. Nedozreo, zelen. [1]
  9. Koji poseduje veliku fizičku snagu, snažan. [1]
  10. Značajan, važan. [1]
  11. Koji nešto dobro zna, dobro upućen u nešto; sposoban. [1]
  12. Pot pun, dubok (o hladu). [1]
  13. Snažno, silno, žestoko; u velikoj meri, veoma. [1]

Примери:

  1. Jèdān je bȉo Bȃtor, tȁj je bȉo jȃk i dȍbar, jȃk za dvȃ, i pȍslūšan i dȍbar. Товаришево Бечеј Ђурђево Избиште [1]# Тражи се место [за вршке] ди је врба, пањ, иза пања, тако да не ђубри много и није тако јака вода. [3] Чента Гардиновци [1]# Па ра̀кија, са̀мо ја́ка, љу́та, ко шпи̏ритус. Бешка [1]
  2. Imam jaku rakiju. Избиште Буђановци Суботица [1]# О́не [пчеле] се позна̏ју, и̏мају оне̏ пру́ге, ја́ке пру́ге преко тру̑па. Избиште [1]# О̏нда се но̏си, ако је ја́ка зи́ма, у̀ собу. Ченеј [1]# Ако је ро̏ј ја́ки, пропу̏сту јо̏ш не̏ку пче̏лу. [4] [3] Избиште Перлез [1]# Ако је ја́ко дру́штво , о̏но у̏зме па изра̑ди око осамде̏сет у је̏дно са̑ће. Велико Средиште Сремски Карловци Карловчић Јаково Жабаљ Башаид Кумане [1]# Ја̏буке су јо̏ш ја́ке. Ново Милошево [1]# Гле̏ ка̏ко је ја́ки. [5] Житиште Суботица Меленци [1]
  3. Jáki sam pa sam ga brȅčio dóle. Српски Крстур [1]# Кад је све́тац ја́ки. [5] Итебеј [1]# Ни́сам ја́ки полѝтича̄р. [6] Госпођинци Турија Чуруг Равно Село Шајкаш [1]
  4. Bȉo jáki tr̀govac. [1]# Ла̑д ја́ки. [6] Госпођинци Турија Чуруг Равно Село Шајкаш [1]# И са̏д сам га ја̏ пики́рала у ма̏рт ме̏сец, ал је би́ло ја̑ко хла́дно, ни́сам мо̀гла да до̀чекам да се у̀греје до̏ле зѐмља. Велики Гај [1]
  5. Kónac je, al je tȏ jȃko tȁnak. [7] Избиште Башаид Арадац [1]
  6. Tȏlko me je vòlō, plȁko zȁ mnom, jȃko, svȅ zapévo zȁ mnom. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. jáki [1]
  2. jȃko [1]


Синоними:

  1. snažan, mašan [1]
  2. ljut [1]


Изрази:

  1. jáka léđa ("siguran, uticajan, zaštitnik"). Вршац [1]
  2. b. ("imati zaštitu uticajnih ljudi"). Вршац [1]
  3. ˜ ko tresak ("veoma snažan"). Јасеново [1]
  4. iron ˜ ko vlaška rakija ("slab"). Јасеново [1]
  5. ˜ je ko da je od gvȏžđa ("tvrd, nesalomiv"). Вршац [1]
  6. ˜ ko magarac [1]
  7. zdrȁvojȃko ("veoma mnogo, silno"; "Bȉo sam bȍlestan zdrȁvo jȃko"). Равно Село [1]
  8. ˜ ko konj Јасеново [1]
  9. ˜ ko grom Сенпетер [1]
  10. kȏjȁči, tȃj tlȁči Ново Милошево [1]
  11. jȃk ko bȁbini zȗbi ("nesiguran, slab"). Сомбор Нови Сад Јасеново [1]
  12. Imȁtijáka léđa a. ("biti izdržljiv"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 150.
  6. 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 232.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене[уреди]