jȁma

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

jȁma

jȁma (српски, ћир. ја̏ма)[уреди]

Именица[уреди]

jȁma, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. jama [1]

Значења:

  1. Prirodna ili napravljena rupa, udubljenje u zemlji. [1]
  2. Udubljenje u kome se skriva riba. [1]
  3. Šupljina, otvor, rupa na raznim predmetima uopšte. [1]
  4. Podzemno iskopano skrovište, spremište. [1]
  5. Velika jama, iskopana u zemlji, u koju se smeštaju žitarice. [1]
  6. Isto. [1]

Примери:

  1. Vòda sáma tȏ njȏj proválla i ȉskopāla njȏj tȗ jȁmu. Госпођинци [1]
  2. Pȕšćadu po jȁmama tȅ mámke, tàko da trȕju tȅ r̀čkove. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Ђурђево Каћ Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Фаркаждин Иланџа [1]
  3. Ȉskopo je rȕpu, jȁmu da ga sàrāne. Војка [1]
  4. Keca tera iz jama ribu. Ima jame, ukrtoži se riba nasred kanala. Бачко Градиште [1]
  5. Som pobegne u jamu, on ima jamu. [7] Ђурђево [1]
  6. I ȍnda tȏ kada nàsūčemo tȕ cȇv, ȍnda mȅtemo u òvu jȁmu i u òvu, i ȍnda tkȃmo. Дероње [1]
  7. Tȏ su jȁme bíle kȍpāno dubòko, jel ȉma tȗ — ȅvo, evo tȗ mu sȁd kȕća sȇda. Ђала [1]
  8. Prvobitna spremišta za žito bile su žitne jame. [8] Сремска Митровица [1]
  9. Nèko je ȉmo i žìtnu jȁmu za žȉto. [9] Банатско Аранђелово [1]
  10. Tȗ je bíla žìtna jȁma se zvála. Ђала [1]
  11. Zȏb su dȑžali nà ulici, ȉskopana jȁma, ìspāljena i tȗ je dȑžāna zȏb — zòbna jȁma. [9] Сивац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 56.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  10. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]