ја̏ма

ја̏ма

ја̏ма (српски, lat. jȁma)[уреди]

Именица[уреди]

ја̏ма, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. јама [1]

Значења:

  1. Природна или направљена рупа, удубљење у земљи. [1]
  2. Удубљење у коме се скрива риба. [1]
  3. Шупљина, отвор, рупа на разним предметима уопште. [1]
  4. Подземно ископано скровиште, спремиште. [1]
  5. Велика јама, ископана у земљи, у коју се смештају житарице. [1]
  6. Исто. [1]

Примери:

  1. Во̀да са́ма то̑ њо̑ј прова́лла и и̏скопа̄ла њо̑ј ту̑ ја̏му. Госпођинци [1]
  2. Пу̏шћаду по ја̏мама те̏ ма́мке, та̀ко да тру̏ју те̏ р̀чкове. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Ђурђево Каћ Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Фаркаждин Иланџа [1]
  3. И̏скопо је ру̏пу, ја̏му да га са̀ра̄не. Војка [1]
  4. Кеца тера из јама рибу. Има јаме, укртожи се риба насред канала. Бачко Градиште [1]
  5. Сом побегне у јаму, он има јаму. [7] Ђурђево [1]
  6. И о̏нда то̑ када на̀сӯчемо ту̏ це̑в, о̏нда ме̏темо у о̀ву ја̏му и у о̀ву, и о̏нда тка̑мо. Дероње [1]
  7. То̑ су ја̏ме би́ле ко̏па̄но дубо̀ко, јел и̏ма ту̑ — е̏во, ево ту̑ му са̏д ку̏ћа се̑да. Ђала [1]
  8. Првобитна спремишта за жито биле су житне јаме. [8] Сремска Митровица [1]
  9. Нѐко је и̏мо и жѝтну ја̏му за жи̏то. [9] Банатско Аранђелово [1]
  10. Ту̑ је би́ла жѝтна ја̏ма се зва́ла. Ђала [1]
  11. Зо̑б су др̏жали на̀ улици, и̏скопана ја̏ма, ѝспа̄љена и ту̑ је др̏жа̄на зо̑б — зо̀бна ја̏ма. [9] Сивац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 56.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  10. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]