ја̏ма

ја̏ма

ја̏ма (српски, lat. jȁma)[уреди]

Именица[уреди]

ја̏ма, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. јама [1]

Значења:

  1. Природна или направљена рупа, удубљење у земљи. [1]
  2. Удубљење у коме се скрива риба. [1]
  3. Шупљина, отвор, рупа на разним предметима уопште. [1]
  4. Подземно ископано скровиште, спремиште. [1]
  5. Велика јама, ископана у земљи, у коју се смештају житарице. [1]
  6. Исто. [1]

Примери:

  1. Во̀да са́ма то̑ њо̑ј прова́лла и и̏скопа̄ла њо̑ј ту̑ ја̏му. Госпођинци [1]
  2. Пу̏шћаду по ја̏мама те̏ ма́мке, та̀ко да тру̏ју те̏ р̀чкове. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Ђурђево Каћ Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Фаркаждин Иланџа [1]
  3. И̏скопо је ру̏пу, ја̏му да га са̀ра̄не. Војка [1]
  4. Кеца тера из јама рибу. Има јаме, укртожи се риба насред канала. Бачко Градиште [1]
  5. Сом побегне у јаму, он има јаму. [7] Ђурђево [1]
  6. И о̏нда то̑ када на̀сӯчемо ту̏ це̑в, о̏нда ме̏темо у о̀ву ја̏му и у о̀ву, и о̏нда тка̑мо. Дероње [1]
  7. То̑ су ја̏ме би́ле ко̏па̄но дубо̀ко, јел и̏ма ту̑ — е̏во, ево ту̑ му са̏д ку̏ћа се̑да. Ђала [1]
  8. Првобитна спремишта за жито биле су житне јаме. [8] Сремска Митровица [1]
  9. Нѐко је и̏мо и жѝтну ја̏му за жи̏то. [9] Банатско Аранђелово [1]
  10. Ту̑ је би́ла жѝтна ја̏ма се зва́ла. Ђала [1]
  11. Зо̑б су др̏жали на̀ улици, и̏скопана ја̏ма, ѝспа̄љена и ту̑ је др̏жа̄на зо̑б — зо̀бна ја̏ма. [9] Сивац [1]


Синоними:

  1. бункер, јазбина [1]
  2. ћелија [10] Сивац [1]
  3. баџа [9] Радојево Итебеј [1]
  4. гароноша [9] Кула Дероње Товаришево Добрица [1]
  5. ђубре [9] Товаришево Руменка [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  3. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  6. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 56.
  7. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52, 54, 70.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  10. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ја̏ма&oldid=199157”