грло

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

грло

грло (српски, lat. grlo)[уреди]

Именица[уреди]

грло, с

Категорије: риб.об.


Значења:

  1. Јединка стоке. [1]
  2. Јединка стоке остављена за размножавање. [1]
  3. Исто. [2] Буковац Товаришево[1]
  4. Округла цев кроз коју пролази вода у јендецима. [1]
  5. Већи отвор на вршки. [1]
  6. Мањи отвор на вршки. [1]
  7. Исто. [1]
  8. Доњи, најшири део плетене кошнице. [1]

Примери:

  1. А мо̏ја се̏стра Ма́ра, о́на кад се у̏дала, о́на бо̏ловала од тако̏ гр̏ла. [3] Избиште Ново Милошево Кумане [1]# Ви́кала сам и̏зрӣком ко̏лко ме гр̏ло до̀носи, и јо̀пет ме нѝје чу̏во. [4] Фаркаждин [1]# Најчешће је у штали било три коња и две краве, мада је број грла стоке варирао и зависио од родности године. [5] Панчево Добрица [1]# Ако је јѐдно, о̏нда је при́плодно гр̏ло. [2] Товаришево Буковац [1]# То̑ је гр̏ло што си̏па̄ш […], о́де се ко̀д на̄с та̀ко зва́ло. [6] Суботица Лединци Чортановци Угриновци Сивац Кула Лалић Дероње Бачка Паланка Радојево Нови Бечеј Маргита Вршац [1]
  2. Ћу́па и̏ма са ши̏рим гр̏лом. Обреж [1]# Ово је, на пример, грло где улази из реке и сад се шири на пример овамо, прави бару. [7] Стари Сланкамен [1]# Грла у селу има тако узаних да треба пазити приликом преласка преко њих, нарочито када је киша, да се не упадне у јендек. Ново Милошево [1]# Вршка имаде крила и имаде два грла: велико имаде остраг од крила а мало напред. А кроз велико већином риба улети напред. [7] Моровић [1]# има своја два грла. Има задње грло. То је узано тако, а може ући матадори од триес-четрдесет кила кроз та мала врата [СхЛР]. Кленак Бездан [1]# Куцуљ је предњи део вршке, а леђа су задњи део, ал у куцуљу има још мало грло. [7] Моровић [1]# Вршка имаде крила и имаде два грла. [7] Моровић Кленак Бездан [1]# О̀дгоре је ѝшло у̏зано, па све̏ ши̏ре, та̀ко да је гр̏ло би́ло на̑јши̏ре и до̏ле се о̀стављала јѐдна ру̏па за ѝзлаз пче̑ла. [8] Черевић [1]



Изрази:

  1. ("сметати"). Ново Милошево Вршац [1]
  2. колико га ˜ носи / колко ме ˜ доноси ("свом снагом, што гласније, на сав глас"; "Ви́кала сам и̏зрӣком ко̏лко ме гр̏ло до̀носи, и јо̀пет ме нѝје чу̏во"). Јасеново [1]
  3. Ко ва̀љушакuгр̏лу ("нешто што посебно смета"). Сомбор Ново Милошево [1]
  4. ста̏ти не̏коме у̏ грло ("исто"; "Јо̑ј, нѐмо̄ј, мо̏лӣм те, да ми не̏ко у̏ грло та̏мо ста̏н"). Бачинци [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 49.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]