Пређи на садржај

farbati

farbati

farbati (српски, ћир. фарбати)[уреди]

Глагол[уреди]

farbati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.риб.прен.


Облици:

  1. -am [1]
  2. fàrbati [1]
  3. -am se [1]
  4. fȃrbati Суботица Ново Милошево Вршац [1]

Значења:

  1. Premazivati farbom, bojom, potapati u farbu, boju. [2][1]
  2. Bojiti svoju kosu, bradu i sl. [3] Госпођинци Вршац[1]
  3. Ulepšavati, doterivati; varati, obmanjivati; lagati. [1]

Примери:

  1. A kad je Ùskrs — ȍndak na Vèliki pétak se fȃrbadu jája. Елемир [1]
  2. Kad je òčisti [kožu], ȍnda je gòtova za rȃd. Ȍnda je fȃrba. Ковиљ [1]
  3. Pa čarȁpe se štríkalo od lépe vúne, pa se cŕno fȃrbalo, fȋno cŕno. [4] [5] [6] [7] Избиште Лаћарак Лединци Бољевци Суботица Мартонош Пачир Кула Нови Сад Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Итебеј Арадац Велики Гај Фаркаждин Вршац Баранда Банатска Паланка Омољица Деска Сенпетер [1]
  4. Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. Стари Сланкамен [1]
  5. Na Vèliki pétak smo pòstili, fàrbali jája. Нови Сад [1]
  6. Prvog dana deca se „tucaju” „farbanim jajima”. [8] Остојићево [1]
  7. I ȍnda se tȏ nàkiti pántljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne fȃrbane). [4] [9] Кумане Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић [1]
  8. Ponedeljnikom, ondak se nije vatalo, ondak smo vrške farbali sa plavetnim kamenom. Мол [1]
  9. Sve dok je ladna voda, možemo da držimo i četrnaest dana da ne farbamo vrške... ali sušiti obavezno. Стари Сланкамен [1]
  10. Imali smo vrške, terovali smo crnim, u teru, a bele vrške smo mećali plavi kamen pa smo i[h] farbali svaki osam dana da ne bi trunule. [10] Бачка Паланка [1]
  11. Ne sme da se farba unutra [u čamcu] katran, samo spolja. [10] Падеј [1]


Изведене речи:

  1. fȃrbanje [1]
  2. fȃrban [1]


Синоними:

  1. bojadisati [1]
  2. plavisati [1]
  3. terisati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 108.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165, 262, 452.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  8. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  10. 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]