Pređi na sadržaj

farbati

farbati

Glagol

[uredi]

farbati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.trp.rib.pren.


Oblici:

  1. -am [1]
  2. fàrbati [1]
  3. -am se [1]
  4. fȃrbati Subotica Novo Miloševo Vršac [1]

Značenja:

  1. Premazivati farbom, bojom, potapati u farbu, boju. [2][1]
  2. Bojiti svoju kosu, bradu i sl. [3] Gospođinci Vršac[1]
  3. Ulepšavati, doterivati; varati, obmanjivati; lagati. [1]

Primeri:

  1. A kad je Ùskrs — ȍndak na Vèliki pétak se fȃrbadu jája. Elemir [1]
  2. Kad je òčisti [kožu], ȍnda je gòtova za rȃd. Ȍnda je fȃrba. Kovilj [1]
  3. Pa čarȁpe se štríkalo od lépe vúne, pa se cŕno fȃrbalo, fȋno cŕno. [4] [5] [6] [7] Izbište Laćarak Ledinci Boljevci Subotica Martonoš Pačir Kula Novi Sad Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Bašaid Itebej Aradac Veliki Gaj Farkaždin Vršac Baranda Banatska Palanka Omoljica Deska Senpeter [1]
  4. Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. Stari Slankamen [1]
  5. Na Vèliki pétak smo pòstili, fàrbali jája. Novi Sad [1]
  6. Prvog dana deca se „tucaju” „farbanim jajima”. [8] Ostojićevo [1]
  7. I ȍnda se tȏ nàkiti pántljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne fȃrbane). [4] [9] Kumane Novi Bečej Itebej Jaša Tomić [1]
  8. Ponedeljnikom, ondak se nije vatalo, ondak smo vrške farbali sa plavetnim kamenom. Mol [1]
  9. Sve dok je ladna voda, možemo da držimo i četrnaest dana da ne farbamo vrške... ali sušiti obavezno. Stari Slankamen [1]
  10. Imali smo vrške, terovali smo crnim, u teru, a bele vrške smo mećali plavi kamen pa smo i[h] farbali svaki osam dana da ne bi trunule. [10] Bačka Palanka [1]
  11. Ne sme da se farba unutra [u čamcu] katran, samo spolja. [10] Padej [1]


Izvedene reči:

  1. fȃrbanje [1]
  2. fȃrban [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 108.
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140.
  4. 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 165, 262, 452.
  6. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  7. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  8. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
  9. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
  10. 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.

Napomene

[uredi]