фарбати
фарбати
Глагол
[уреди]Категорије: трп.трп.риб.прен.
Облици:
Значења:
- Премазивати фарбом, бојом, потапати у фарбу, боју. [2][1]
- Бојити своју косу, браду и сл. [3] Госпођинци Вршац[1]
- Улепшавати, дотеривати; варати, обмањивати; лагати. [1]
Примери:
- А кад је У̀скрс — о̏ндак на Вѐлики пе́так се фа̑рбаду ја́ја. Елемир [1]
- Кад је о̀чисти [кожу], о̏нда је го̀това за ра̑д. О̏нда је фа̑рба. Ковиљ [1]
- Па чара̏пе се штри́кало од ле́пе ву́не, па се цр́но фа̑рбало, фи̑но цр́но. [4] [5] [6] [7] Избиште Лаћарак Лединци Бољевци Суботица Мартонош Пачир Кула Нови Сад Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Итебеј Арадац Велики Гај Фаркаждин Вршац Баранда Банатска Паланка Омољица Деска Сенпетер [1]
- О̀бично се у лу̏ковини фа̑рбало, о̏нда у млечи́ки. Стари Сланкамен [1]
- На Вѐлики пе́так смо по̀стили, фа̀рбали ја́ја. Нови Сад [1]
- Првог дана деца се „туцају” „фарбаним јајима”. [8] Остојићево [1]
- И о̏нда се то̑ на̀кити па́нтљика̄ма, пѐрјаница̄ма (од а̀ртије зла́тне фа̑рбане). [4] [9] Кумане Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић [1]
- Понедељником, ондак се није ватало, ондак смо вршке фарбали са плаветним каменом. Мол [1]
- Све док је ладна вода, можемо да држимо и четрнаест дана да не фарбамо вршке... али сушити обавезно. Стари Сланкамен [1]
- Имали смо вршке, теровали смо црним, у теру, а беле вршке смо мећали плави камен па смо и[х] фарбали сваки осам дана да не би трунуле. [10] Бачка Паланка [1]
- Не сме да се фарба унутра [у чамцу] катран, само споља. [10] Падеј [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 108.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
- ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165, 262, 452.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
- ↑ 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.