fáliti

fáliti

fáliti (српски, ћир. фа́лити)[уреди]

Глагол[уреди]

fáliti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. fȃlim, faliti [1]
  2. -a, faliti, -o, hvȃlim [1]

Значења:

  1. Isticati nečije vrline, vrednosti, lepotu i sl., uznositi, hvaliti nekoga. [1]

Примери:

  1. Svȉ su ga fálili. Бечеј [1]
  2. Štȁ tòlko fȃli tȗ dèvōjku, a prȁvi se lúda da mȋ nȅ znamo s kȉm se svȅ vȕcarala i štȁ je rádila. [2] [3] Бока Турија Госпођинци Бегеч Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Арадац Неузина Сакуле Вршац Иванда [1]
  3. Dȏđe pa fȃli mòmka, mòmku fȃli dèvōjku. Нови Сад [1]
  4. Nísu tȁmo znȁli da tȏ mȁti fȃli svòju ćérku. Кула [1]
  5. Fálila sam te juče kako si bio dobar. Обреж [1]
  6. Pa nȅ da se fȃlim — nȃjbȍlji smo bíli u sèlu. Визић [1]
  7. Sàmo se fȃlu. [2] [3] Ченеј Обзир Сомбор Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Међа Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Иванда [1]
  8. Sȁd se fȃlu. Избиште [1]
  9. Jȕ, vala pȏ sȃta samo tȏ je príčala kako je njȇno čȅdo stȏ púti fȃljeno ù školu ko da su drȕga dèca glȕpava. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Fȃlim bȍga što mi òstalo jèdno [oko]. Бата [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. fáljenje [1]
  3. fȃljen [1]


Синоними:

  1. zafaliti [1]


Изрази:

  1. falte me usta il ću vas poderati ("isto"). Ново Милошево [1]
  2. Ko sefali, sam se kvari ("hvalisavac postaje gori, lošiji, izopačen"). [1]
  3. falte me usta da vas ne pocepam ("blagi prekor hvalisavcu"). [1]
  4. O, ti si zdravo vredan, samo umrle babe pa nema ko da tefali ("u obraćanju lenjivcu, neradniku"). Јасеново [1]
  5. faliti ko Ciganin konja ("mnogo hvaliti"). [1]
  6. ˜ ("preterano (se) hvaliti"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317, 348.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]