фа́лити

фа́лити

фа́лити (српски, lat. fáliti)[уреди]

Глагол[уреди]

фа́лити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. фа̑лим, фалити [1]
  2. , фалити, , хва̑лим [1]

Значења:

  1. Истицати нечије врлине, вредности, лепоту и сл., узносити, хвалити некога. [1]

Примери:

  1. Сви̏ су га фа́лили. Бечеј [1]
  2. Шта̏ то̀лко фа̑ли ту̑ дѐво̄јку, а пра̏ви се лу́да да ми̑ не̏ знамо с ки̏м се све̏ ву̏царала и шта̏ је ра́дила. [2] [3] Бока Турија Госпођинци Бегеч Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Арадац Неузина Сакуле Вршац Иванда [1]
  3. До̑ђе па фа̑ли мо̀мка, мо̀мку фа̑ли дѐво̄јку. Нови Сад [1]
  4. Ни́су та̏мо зна̏ли да то̑ ма̏ти фа̑ли сво̀ју ће́рку. Кула [1]
  5. Фа́лила сам те јуче како си био добар. Обреж [1]
  6. Па не̏ да се фа̑лим — на̑јбо̏љи смо би́ли у сѐлу. Визић [1]
  7. Са̀мо се фа̑лу. [2] [3] Ченеј Обзир Сомбор Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Међа Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Иванда [1]
  8. Са̏д се фа̑лу. Избиште [1]
  9. Ју̏, вала по̑ са̑та само то̑ је при́чала како је ње̑но че̏до сто̑ пу́ти фа̑љено у̀ школу ко да су дру̏га дѐца глу̏пава. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Фа̑лим бо̏га што ми о̀стало јѐдно [око]. Бата [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. фа́љење [1]
  3. фа̑љен [1]


Синоними:

  1. зафалити [1]


Изрази:

  1. фалте ме уста ил ћу вас подерати ("исто"). Ново Милошево [1]
  2. Ко сефали, сам се квари ("хвалисавац постаје гори, лошији, изопачен"). [1]
  3. fалте ме уста да вас не поцепам ("благи прекор хвалисавцу"). [1]
  4. О, ти си здраво вредан, само умрле бабе па нема ко да тефали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [1]
  5. фалити ко Циганин коња ("много хвалити"). [1]
  6. ˜ ("претерано (се) хвалити"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 317, 348.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122, 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]